Играти свако мора

Уколико говоримо о деценији неког музичког правца, онда су џез звуку припале тридесет године прошлог века. Слушао се у целом свету, а из јужних држава САД стигао је и до наших крајева.

Пре Другог светског рата Шабац је имао два џез оркестра, наводи Живко Ивковић, аутор књиге "Шабац у сенци џеза (1934-2004)". Најпре је основан оркестар Шабачког певачког друштва „Занатлија“, основан је крајем 1933. године, први наступ је имао у априлу 1934, док је други формиран четири године касније, био је то џез оркестар Шабачке трговачке омладине (ШТО). Најчешће су наступали у Занатском дому (данашње Шабачко позориште) и Дому трговачке омладине (данашњи Културни центар).

Обележје друштвеног живота четврте деценије двадесетог века биле су игранке (дансинзи), где је присуство било ствар престижа у Шапцу. Посетиоце је забављао управо џез оркестар ШТО. Девојке из имућнијих породица су за ту прилику шиле нове хаљине, спедијално за ту прилику, о забавама се причало дуго пре и после њих. Своје место су налазиле и девојке које нису биле на тај начин материјално ситуиране. Када се бирао пар за игру имућније су биле траженије од момака, те су чланови Оркестра одлучили да такву ситуацију промене. Кадаје била музика за плес, један од чланова је спуштао свој инструмент и звао на игру неку од девојака које су стидљиво чекале позив. Правило је било да на свакој игранци, свака девојка која жели, мора плесати.