Бора Божанић, најпознатији шабачки Деда Мраз, поручује деци и онима који носе искру радости у себи: Драга децо, ви сте наше звездано јато

У једном малом граду, ушушканом између реке и планине, не тако далеко од границе и престонице, где су зимска јутра обавијена маглом, а летње ноћи топле и звездане, живи један (не)обичан човек. Он је познати локални глумац. Позориште, филм, ТВ екрани његов су свет. Али то најмлађим становницима овог града не значи много. Све док су деца и док верују у чаролију, он је за њих Деда Мраз. Да, прави правцати Деда Мраз. Онај који доноси поклоне, слуша њихове жеље и говори им да су били добри током године, а да наредне треба да буду још бољи како би добили жељени дар. И тако већ 50 година. Од 1973, када је први пут је обукао чувени црвени костим није престао да буде Деда Мраз. Шапчанин Бора Божанић је најпознатији и најстарији дека у граду.

Деда Мразе, Деда Мразе, не скрећи са стазе

Сваке празничне сезоне у децембру, трансформише се у Деда Мраза. Намешта белу браду, облачи црвено одело, ставља капу на главу и одлази до школа, болница, предузећа, вртића, кућа, или било ког места где га најмилађи чекају. И сваки пут као да је први пут у тој улози. Године пролазе, деца су другачија, околности, само је он константа. Често и снег изностане, али Деда Мраз никада.
Малишанима доноси радост и поклоне, али и старијима. Анегдоте је тешко набројати, а „било их је“, каже Бора.

Деда, ти си?
-Мој унук Вук у једном тренутку схватио је да сам Деда Мраз. Годинама сам облачио костим и није приметио све до тренутка када је било само њих двоје. Када је била група деце није обраћао пажњу, али је схватио када је била мања група. Мислим да је имао седам година. Након неког времена ми је пришао и шапнуо: „Деда, јеси ти био Деда Мраз?“ Тврдио сам да нисам, али је сам схватио да је његов деда Деда Мраз.

-Сећам се једном када сам отишао у вртић. Пуна сала деце, седе, чекају Деда Мраза. Када сам стигао они одушевљени. Помно прате сваки покрет, реч. А тик испред мене седи један дечак све упија као хипностисан. Не дише, не трепће. У једном тренутку кажем како волим да једем рибу, пијем рибље уље. Желим да их подстакнем да пију омражено рибље уље. И питам, да ли знате шта сам добио када сам све то појео? А тај дечак из стопа одговара: „Пр..ив!“ Прво настаје мук, а онда креће смех. Сви заједно смо се смејали. Деца су посебна, искрена – каже Бора и додаје да сваки сусрет са малишанима доноси радост и нове приче.

Но, ни они старији нису имуни на Деда Мраза. Желе да им испуни понеку жељу као да су још увек деца, али то не признају увек.

-Једном приликом једна госпођа звала ме и рекла да жели да Деда Мраз обрадује њену ћерку која је студент. Мислио сам да се шали. Али она је била упорна. Константо ме звала. Чак је изразила и жељу да поведем фотографа. Све то ми је било помало чудно, али сам на крају пристао. Испоставило се да ћерка и њени пријатељи нису знали, а повод је био рођендан. И дан данас се сећам те радости, њиховог изненађења и реакције када су ме угледали – прича Бора.

Фото: КЦ

Хитан позив за Деда Мраза

Присећа је и ситуације када је на хитан позив отишао да уручи пакетић колегином сину који је био уверен да отац не говори истину када тврди да познаје Деда Мраза.

-Дачак ми је отворио врата и од шока замало пао. Ни сам не знам како сам га ухватио. Дете је било у шоку, изненађено, али више није сумњао у моје постојање, али ни у оца.

Иако није једини, Бора је с временом постао најпознатији и најпрепознатљивији Деда Мраз у граду. Његов изглед се можда мењао, седе власи су замениле некадашњу бујну косу, али дух Деда Мраза је у њему остао непромењен. Чак и када је званично отишао у пензију као глумац, није се одрекао улоге која доноси толико радости најмлађима. Каже да сада има више посла него раније.

-Тешко је избрајити колико је деце било сваке године. То су генерације и генерације које су сада већ одрасле, стасале и имају своју децу, а неки и унуци. Било је малих беба од неколико дана, месеци, до студената и дипломаца.

Драга децо!
-Желим вам много здравља, пуно слаткиша и играчака, да вас никада ништа не боли, да се не плашите мрака, да вам се испуне све жеље, да око себе имате само пријатеље, да вас чувају као најлепше злато, јер ви сте наше звездано јато!

Деда Мраз нам стиже на весеље

Тврди да деци не треба разбијати илузију о постојању Деда Мраза, треба их пустити да верују у њега све док сами не одуче, или не схвате другачије.

-Невероватно је колико је деци важно да верују да постоји. Њихове рекације су искрене, пуне емоција. Због тога их треба пустити да буду деца и уживају. Причају Деда Мразу своје жеље, тајне. Њихова радост је нешто посебно и увек иста. Оно што се мења је однос према поклонима. Некада су била скромнија у жељама, а сада су везани за телефоне, рачунаре и то највише траже. Некада је и чоколада, бомбона од Деда Мраза била неизмерна радост. Верујем да ће радост када виде Деда Мраза још дуго дуго трајати. Тако и треба да буде. Нека гаје, носе ту чаролију у себи – каже за крај разговора Бора Божанић.