Међународни дан деце оболеле од канцера

Међународни дан деце оболеле од рака је установљен 2002. године од стране Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака. Од тада се обележава у више од 100 земаља широм света. У Србији је овај датум постао део националног Календара јавног здравља 2013. године, на иницијативу удружења родитеља и уз подршку Министарства здравља.

Обележавање овог датума има за циљ да пажњу целокупне јавности, стручне и опште, усмери ка неопходним интервенцијама које се односе на побољшање лечења, неге, квалитета живота, емоционалних и социјалних потреба деце оболеле од рака и њихових породица. Малигне болести су један од значајних глобалних јавноздравствених проблема данашњице.

Симбол Међународног дана деце оболеле од рака (фото: www.zjzpa.org.rs)

Рак код деце чини од 0,4 до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света и водећи је узрок смрти деце и адолесцената узраста од 0 до 19 година. Последње процене из 2020. године показују да се код више од 413.000 деце региструје неки облик малигне болести, а да у просеку 328.000 деце у свету изгуби
живот са дијагнозом рака.

До 2050. године у свету ће се регистровати укупно 13,7 милиона нових случајева малигних болести код деце, од чега 6,1 милион или 44,9% деце неће бити дијагностиковано на време. Свеобухватним интервенцијама, које подразумевају доступност педијатријске онкологије, савремено и правовремено лечење, могуће је до 2050. године избећи 6,2 милиона смртних случајева од рака код деце, пре свега у неразвијеним и средње развијеним земљама света.

У Србији рак код деце и адолесцената чини између 0,8 и 1% свих новооболелих особа од малигних болести. Сваке године у Србији се региструје у просеку више од 370 деце са неком врстом малигнитета, узраста од 0 до 19 година. Као и у већини земаља у развоју, и у Србији је готово две трећине новооболеле деце (70,1%) узраста до 15 година. Четири групе болести, укључујући леукемије, туморе мозга, туморе коштано- зглобног система и лимфоме, чине најчешће малигне болести у детињству.

Ове четири групе чине више од две трећине (71,2%) свих малигнитета у детињству. У просеку сваке године четрдесет и четворо деце, старости од 0 до 19 година, изгуби битку са овом болешћу. Најчешћи узрок умирања од рака у детињству су тумори мозга, леукемије, тумори коштано-зглобног система и лимфоми. Мање од две трећине умрле деце од рака (63,5 %) било је у узрасту до 15 година. Најчешћи разлог смртног исхода од рака у овом узрасту чинили су тумори мозга и леукемије (49,5%). У структури умирања код деце узраста од 15 до 19 година најчешћи узрок смрти од рака су тумори коштано-зглобног система и леукемије. Успех лечења и стопа преживљавања деце оболеле од рака условљени су од региона и степена економске развијености.


високоразвијеним земљама света стопа преживљавања износи 80%, али у појединим
деловима света који имају слабије развијене ресурсе износи свега 20%.
Тим поводом су Светска здравствена организација и Међународно удружење за борбу
против рака поставили циљ да се до 2030. године постигне елиминација бола и патње
код деце која се боре са раком и да се преживљавање деце са било којом дијагнозом
рака у свету повећа на 60%.

У складу са препорукама Светске здравствене организације и Међународног удружења
за борбу против рака код деце у континуитету се спроводе бројне кампање које имају
за циљ покретање шире друштвене заједнице, кроз акције усмерене на рану
дијагностику, на одговарајући медицински третман и лечење, као и на бољу
доступност терапије. Све ово ће омогућити да се удвоструче стопе излечења и сачувају
милиони дечијих живота током следећих десет година.
У циљу заштите и унапређења здравља једне од најосетљивијих популационих група,
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” је активно укључен у
обележавање овог важног датума из Календара јавног здравља.