Ђурђевдански обичаји

Ђурђевдан је празник који у традицији народа је увек везан за коначни крај зиме и почетак пролећа, а део ђурђевданског наслеђа су и бројни обичаји очувани у различитим крајевима Србије.

Обичји су углавном везани за вече уочи празника, ноћ и прво јутро. Пре зоре следи одлазак у шуму где се беру траве и биљке, те се од њих плету венци за кићење домова како би година била берићетна. Присутно је купање у реци пре зоре, негде се у воду пуштају ђурђевданске биљке и улива мало млека, да целе године буду здрави они који обичај поштују.

Пољопривредници израђују крстове од прућа леске како би њиве и засаде штитили од града. Уколико је сунчан дан 6. маја, година ће бити плодна. Уколико је киша, следи сушно лето.

У неким домовима очуван је обичај да вече уочи празника домаћица спушта у посуду пуну воде разно пролећно биље, а онда одмах спушта: дрен, потом здравац, и на крају грабеж и црвено јаје, чуваркућу која је остала од Ускрса, па се то затим стави под ружу у башти да преноћи.

Ђурђевданско сунце најављује плодну годину (Image by Eva Michálková from Pixabay)

Ђурђевдански уранци, уз храну (јагње на ражњу), пиће и весеље трају од првог зрака Сунца до поднева на пољима.

Кажу да за празник не треба спавати у току дана, а ако се деси, на истом месту треба уснити и на дан Светог Марка, 8. маја.

Исти дан Роми, свих вероисповести славе празник Ерделези, дочекивање пролећа.