5. јануар 2025.5. јан 2025.
Фото:СПЦ
Православни верници који Божић славе по јулијанском календару сутра обележавају Бадњи дан
Православни верници који Божић славе по јулијанском календару сутра ће обележити Бадњи дан, који је и последњи дан божићног поста и најављује прославу најрадоснијег празника рођења Исуса Христа. Бадњи дан је и породични празник и дан који представља велику срећу јер породица на Бадње вече окупљена за посном трпезом дочекује дан рођења Христовог.
Бадњи дан који је име добио по бадњаку, почиње рано ујутру сечењем бадњака који је по правилу, младо церово или храстово дрво и представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус. Када га домаћин донесе прислони га на кућни зид и тек их са првим мраком уноси у кућу и стављају на огњиште. Назван је по сеченој грани храста – бадњаку, светом дрвету Словена.
За сечу Бадњака, везују се многи обичаји, а полазак по њега у шуму у зору објављује се пуцањем из пушака и прангија. По Бадњак одлази домаћин са децом, а када одабере дрво окрене се ка истоку, три пута се прекрсти, помене у молитви Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак тако што га засеца секиром укосо и то са источне стране. По народном веровању, бадњак се мора посећи са три снажна ударца, а оно што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем. Води се рачуна и да дрво приликом пада падне директно на земљу, односно не сме се зауставити на неком дрвету, а када се донесе кући, усправи се поред улазних врата, где стоји до увече, уочи Божића, када се пресеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу.
Бадњак као симбол представља дрво које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Исус Христ родио, а наговештава и дрво Крста Христовог. Смисао Бадњака је и у томе што се укућани око бадњака загревају љубављу, искреношћу и слогом, а светлошћу његовом разгоне мрак незнања и празноверја и озарују се и обасипају радошћу и миљем, здрављем и обиљем.
Уз печеницу и Бадњак, уноси се и слама која се посипа по целој кући. Укућани сви заједно стану на молитву, отпевају тропар “Рождество твоје”, помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и седају за трпезу. Обично се припрема пасуљ пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела. Један од обичаја је да се уз бадњак у кућу уноси и жито како би наредна година била плодна. На Бадње вече се не спава, већ се бди и очекује тренутак рођења Христовог. Према веровањима и на Бадњи дан ништа не треба износити из куће.
У православним храмовима се служи литургија, као и вечерња служба са паљењем бадњака.
Бадњи дан који је име добио по бадњаку, почиње рано ујутру сечењем бадњака који је по правилу, младо церово или храстово дрво и представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус. Када га домаћин донесе прислони га на кућни зид и тек их са првим мраком уноси у кућу и стављају на огњиште. Назван је по сеченој грани храста – бадњаку, светом дрвету Словена.
За сечу Бадњака, везују се многи обичаји, а полазак по њега у шуму у зору објављује се пуцањем из пушака и прангија. По Бадњак одлази домаћин са децом, а када одабере дрво окрене се ка истоку, три пута се прекрсти, помене у молитви Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак тако што га засеца секиром укосо и то са источне стране. По народном веровању, бадњак се мора посећи са три снажна ударца, а оно што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем. Води се рачуна и да дрво приликом пада падне директно на земљу, односно не сме се зауставити на неком дрвету, а када се донесе кући, усправи се поред улазних врата, где стоји до увече, уочи Божића, када се пресеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу.
Бадњак као симбол представља дрво које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Исус Христ родио, а наговештава и дрво Крста Христовог. Смисао Бадњака је и у томе што се укућани око бадњака загревају љубављу, искреношћу и слогом, а светлошћу његовом разгоне мрак незнања и празноверја и озарују се и обасипају радошћу и миљем, здрављем и обиљем.
Уз печеницу и Бадњак, уноси се и слама која се посипа по целој кући. Укућани сви заједно стану на молитву, отпевају тропар “Рождество твоје”, помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и седају за трпезу. Обично се припрема пасуљ пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела. Један од обичаја је да се уз бадњак у кућу уноси и жито како би наредна година била плодна. На Бадње вече се не спава, већ се бди и очекује тренутак рођења Христовог. Према веровањима и на Бадњи дан ништа не треба износити из куће.
У православним храмовима се служи литургија, као и вечерња служба са паљењем бадњака.
Тањуг
Актуелно
Најновији број
4. септембар 2025.
