Одбор за пољопривреду за помоћ малинарима предложио оснивање фонда за сезонске интервенције

Председник Одбора Скупштине Србије за пољопривреду, шумарство и водопривреду Маријан Ристичевић је данас на седници о проблемима у производњи и пласману малина, предложио да се од државе тражи да део буџета одвоји за оснивање фонда за интервенције и помоћ када на тржишту дође до поремећаја цена.

Ристичевић је предложио да држава обезбеди организовање слободних капацитета расхладних уређаја (хладњача) за складиштење малине како би произвођачи могли да их чувају до тренутка када је продаја извозницима најповољнија, као и да трошкове солидарно сносе држава и малинари.

Трећа мера је, како је навео Ристичевић, обезбеђивање повољних кредита за помоћ произвођачима.

О предложеном закључку, међутим, није могло да се глас јер због одласка чланова Одбора није било кворума, па ће то бити учињено на наредној седници.

Произвођач малина Милован Јаковљевић рекао је да су проблеми у производњи настали због неконтролисаног увоза, ниске цене, неисплативе производње и неадекватног садног материјала, и тражио да се одвоји део буџета за интервенције када има поремећаја цена на тржишту да би се помогло произвођачима да "преживе".

"Препоручујем да се одвоји део пољопривредног буџета за хитне интервенције у фонд од око нешто више од две милијрде динара", рекао је Јаковљевић и навео да је само за ињекције за еутаназију свиња у време куге потрошено 3,3 милијарде динара.

Јаковљевић је предложио да држава попише слободне расхладене капацитете, повеже их у логистички центар и издаје их произвођима по одређеној цени где би се малине чувале до најпогоднијег тренутка за продају.

Он је рекао да је под малинама било 18.000 хектара и да се производило 110.000 тона, а данас је под тим воћем 10.000 хектара и производња је прошле године пала на 47.000 тона.

Педложио је доношење уредбе којом би се откупливачима забранио откуп без банкарске гаранције, затим да се процесуирају они хладњачари који откупе малине, а не плате, да се спречи неконтролисан увоз, подржи извоз због нестимулативног курса евра, пооштри контрола квлитета и обезбеди трговина малинама на берзи.

Представник удружења произвођача малина "Наше воће" Далибор Вујић је рекао да произвођачи не могу да чекају организовање јавних складишта и предложио оснивање берзе. Као најважнију интервентну меру тражио је кредите са субвенционисаним каматама и исплату субвенција на камате за осигурање малина која касни.

Председник удружења произвођача малина "Виламет" Милета Пилчевић је рекао да пољопривредници две године "радили џабе" и да је на помолу трећа година да тако раде.

"На ивици смо амбиса, држава треба да каже да ли може да помогне одмах да би одлучили шта ћемо", рекао је Пилчевић.

Додао је да је предлог за оснивање јавних складишта већ испробан и да је пропао, а да су пре свега неопходни хитни кредити.

Он је рекао да извозне цене показују да има "луфта" да откупљивчи доплате малине из прошлогодишњег рода за минимално 50 динара по килограму, али они то одбијају, као и да се одазову на позив Министарства пољопривреде да дођу на разговор.

Производња малина је, како је рекао, скуп ручни рад и због тога држава треба да процесуира оне који су малине откупили, а нису платили, као "власници фирме Лукова који се шетају по Швајцарској".

Мирослав Алексић из опозиционог Народног покрета Србије је рекао да Србија нема стратегију развоја пољопривреде, па се не зна шта су приоритети.

"Малина може да буде стратешки производ Србије и била је, али је пала. Једно од решања је одредити део буџета за заштиту стратешких производа када настану проблеми на тржишу", рекао је Алексић.

Додао је "да би млад човек одлучио да остане на селу и подигне хектар малина, мора да зна шта га чека у наредних 10 година или ће да покуша, пропадне и остави све и оде да вози камион у Немачкој".

"Тако је и с малином, јабуком, боровницом, млеком... Ми не можемо да утичемо на светску цену, али мора да постоји одређени део буџета који ће да служи за заштитне минималне цене одређених производа за које држава процени да су стратешки", рекао је Алексић.

Истакао је да прича представника власти да је "буџет историјски" лепо звучи само у медијима.

"Системски проблем је непредвидивост субвенција, па и то мало муке што људи треба да добију, не знају када ће. Држава је остала дужна за 2024. годину и када исплати дуг, буџет за ову годину је мањи - није 111 милијарди динара. У Србији док се не подигне народ нема шансе да власт чује грађане, пољопривреднике и све остале људе", рекао је Алексић.

Одборник владајуће Српске напредне странке Драган Јовановић је оценио да су за тешко стање у производњи малина "помало криви" и произвођачи, учлањени у многобројна мала удружења.

Он је апеловао да се уједине и да усагласе захтеве. Навео је да има великих произвођача малина који још нису наплатили продате малине у прошлој години.

Предложио је да се субвенционише производња по рејонима, уместо да се малина производи у Војводини.

Државна секретарка у Министарству пољопривреде Јелена Благојевић је рекла да ради радна група, основана за тражење решења за проблеме у производњи малина, а да је Институт за воћарство у Чачку израчунао да је просечна произвођачка цена за принос малина од 15 тона по хектару 170,4 динара по килогрму, а за осам тона 225,8 динара по килограму.

Она је рекла да су до сада издата 2.092 решења за исплату субвенција за камате за осигурање воћа, а да је производња малина и даље на 18.000 хектра, као и да је род прошле године био 94.000 тона.

Преседник удружења произвођача малина "Злтни брег" Милутин Живковић је питао како је могуће да просечна произвођачка цена по рачуници чачанског Института буде нижа него годину дана раније, а да је у међувремену све поскупело, као и да подаци о приносу нису тачни и да је принос далеко нижи.

Председник Одбора за пољопривреду Маријан Рристичевић рекао је да су продужени рокови за завршетак стратегије развоја пољопривреде и замолио Јелену Благојевић да радна група пронађе решење за проблеме малинара.

Он је, пошто је од ње чуо податке, рекао да "када дођу из Министарства у Одбор, саопште све 'ружичасто' ".