7. март 2025.7. мар 2025.
ZJZ Šabac
Превенција и рано откривање рака
Као изузетно делотворан приступ у контроли малигних болести, превенција заузима кључно место у свим јавноздравственим програмима. Научна истраживања довела су до следећих закључака:
30–50% малигних болести може се спречити избегавањем познатих фактора ризика. Употреба дувана је појединачно најзначајнији фактор ризика за развој малигних болести, који се повезује са око 22% смртних случајева од рака у свету. Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Прекомерна телесна тежина и гојазност повезују се са настанком неких типова малигних болести (карцином ендометријума, дојке, дебелог црева, простате). Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже.
Приближно 10% случајева рака последица је инфекције. Скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама узроковано је хроничним инфекцијама. У овом погледу, најзначајније су инфекције вирусима хепатитиса Б и Ц (који су одговорни за настанак рака јетре), хуманим папилома вирусом (рак грлића материце) и Helicobacter pylori (рак желуца).
На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су на сваке две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Папа тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 године, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.
Борба против рака није само медицински изазов већ и заједнички друштвени задатак. Едукацијом, редовним прегледима и усвајањем здравих животних навика можемо значајно смањити ризик од рака и повећати шансе за рано откривање и успешно лечење.
30–50% малигних болести може се спречити избегавањем познатих фактора ризика. Употреба дувана је појединачно најзначајнији фактор ризика за развој малигних болести, који се повезује са око 22% смртних случајева од рака у свету. Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Прекомерна телесна тежина и гојазност повезују се са настанком неких типова малигних болести (карцином ендометријума, дојке, дебелог црева, простате). Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже.
Приближно 10% случајева рака последица је инфекције. Скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама узроковано је хроничним инфекцијама. У овом погледу, најзначајније су инфекције вирусима хепатитиса Б и Ц (који су одговорни за настанак рака јетре), хуманим папилома вирусом (рак грлића материце) и Helicobacter pylori (рак желуца).
У Србији се спроводе национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који имају за циљ смањење обољевања и смртности од ових болести.
На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су на сваке две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Папа тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 године, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.
Борба против рака није само медицински изазов већ и заједнички друштвени задатак. Едукацијом, редовним прегледима и усвајањем здравих животних навика можемо значајно смањити ризик од рака и повећати шансе за рано откривање и успешно лечење.
ZZJZ
Актуелно
Најновији број
24. април 2025.
