Сањајући олимпијске снове

Тензија и ишчекивање. Поглед право, дах је све краћи. „Ајде, ајде, ајде“ виче тренер, Јана чврсто стеже ручке нечега што је тешко дефинисати. У пуној брзини га гура шинама пре него ускочи у исто. Ово није прича о некој игри, нити иновативни артистички перформанс, већ сторија о олимпијском сну. Сања га и напорно на остварењу ради наша суграђанка Јана Исаиловић, репрезентативка у монобобу, односно бобу једноседу. Стотинама пута је ситуацију из првих редова поновила на војном аеродрому „Ечка“ у близини Зрењанина. Иако делује као иновативан тренинг, у ствари је манифестација имрповизације, у недостатку бољих услова, за контролна мерења, јачање мускулатуре и експлозивности.

Превасходно атлетичарка, са значајним резултатима, Јана је прихватила позив да се окуша у још једном, за наше услове, егзотичном спорту. Мало ко може видети спону између атлетике и спуштања леденом стазом у специфичним санкама које је тешко описати кроз поређење с нечим, но баш краљица спортова дарује врхунске боб посаде.

-Врхунски боб такмичари су махом некадашњи атлетичари и атлетичарке. Важан део успеха је брзина којом се боб гура низ стазу на почетку и спретност да се у њега, при брзини ускочи. Зато су потребне велика стартна брзина, снага, добар одраз, што су одлике које обједињују већину атлетских дисциплина – приближава нам наша репрезентативка Јана.

Први Јанини учитељи били су атлетски тренери Мирослав Новаковић и Марко Радосављевић, а убрзо је имала прилику да на полигону ради и са Борисом Рађеновићем. Борис је селектор, а сва тројица су некадашњи олимпијци.

- Први кораци код нас су на аеродрому Ечка, то је и једини полигон који имамо. Чине га шине постављене на једном узвишењу и имровизоване боб санке, приближо исте тежине као прави боб. Полигон је обложен гумом. Ту се увежбава прва фаза, старт, односно гурање у брзни и ускакање на малом спусту на крају зида. То је симулација старта спуштања. Такмичарске боб стазе најближе нама су у: Аустрији, Швајцарској, Немачкој, Француској.

А не тако давно била је стаза и у Сарајеву, на Требевићу, сада је то зарасло бетонско корито...
Управљање санкама је други сегмент врло скупног и не много распрострањеног спорта. Унутрашњост се своди на ослонац за ноге пилота и два ринга (круга), односно ручице, међусобно одвојене тако да се ухвате с левом и десном руком. Они су круцијални за управљање санкама.

-Не постоји ни класично седиште, већ седамо на конструкцију боба. Ту је још само мали наслон за леђа и ослонац за ноге. Стазе су различите, иако на телевизији изгледају слично. Различите су дужине и изгледа. Да би била такмичарска, стаза мора да има бар један лавиринт, односно минимум три спојене кривине једну за другом, без правине између.

Јана Исаиловић пилотира монобобом. До сада су олимпијске дисциплине биле двосед и четворосед, а од Пекинга 2022. постоји, искључиво за даме и једносед.

Фото: Приватна архива


Када је овладала стартном вештином боб спорта, добила је прилику да управља и такмичарским боб санкама. Пут је водио у Француску. Из ње је донела успомене за цео живот.

-Када сам први пут прошла стазу, желела сам одмах да то урадим поново,а онда још једном и само то је било довољно да будем захвална што сам добила прилику да доживим такво искуство. Боб сезона траје од октобра до краја фебруара, тренутно је пауза, али једва чекам нову прилику.

Фото: Приватна архива


У сновима можете летети, светлети, трчати, ходати или се, зашто да не, спуштати бобом, од Ечке до олимпијског села у Кортини, или у Алпима с француске стране. Дистанца је истовремено секунд сна и година до Игара. С друге стране јастука време не значи ништа.

-Сањам и желим да наступим на Олимпијским играма. У Кортини следеће године или у француским Алпима 2030. Спремна сам на напоран рад како би остварила циљ за који је потребно осам завршених званичних трка и одређен пласман на светској ранг листи.

У сновима можете летети, светлети, трчати, ходати или се, зашто да не, спуштати бобом, од Ечке до олимпијског села у Кортини, или у Алпима с француске стране. Дистанца је истовремено секунд сна и година до Игара. С друге стране јастука време не значи ништа. Као и у свему, не зависи све од рада и труда. Потребна је и срећа, а некада она значи сурово материјално.

-Боб је екстремно скуп спорт. Зато се и прибегава импровизацијама у тренингу. Охрабрујућа је жеља Светске боб федерације да помогне државама у којима је њихов спорт у повоју, јер није ни њима у интересу да све медаље одлазе у Америку, Канаду, Немачку и још неколико држава.

Фото: Приватна архива

Србија је имала боб посаду у Торину 2006, Ванкуверу 2010, Сочију 2014, пропустили смо Пејонгџанг и Пекинг. Жеља је непознато претворила у нешто драго, одважност је победила страх, већ сада је Јана имала искуство које је мало коме познато, али снови не стају на томе. Она сања, а Шабац чека прву зимску олимпијку.