Анка Обреновић Константиновић – Српкиња испред свог времена

Анка (Обреновић) Константиновић била је жена изузетне лепоте, изузетнe интелигенцијe и образовања, што ју је чинило истакнутом личношћу у друштвеним и политичким круговима свог времена

Анка Обреновић Константиновић (1821–1868) била је ћерка Јеврема Обреновића и Томаније Обреновић, рођене Богићевић. Као члан породице и династије која је у време њеног живота владала Србијом била је део политичких и породичних превирања које су обликовале Србију у 19. веку.

Њено детињство у Шапцу, и каснији живот у Београду, повезаност са кнезом Михаилом Обреновићем чине је значајном фигуром у српској историји. Бројне приче, митови и мистерије везане су за Ану (Анку) Обреновић.

Рођена је у Шапцу 1821. године у време када је њен отац био управитељ нахије и једна од кључних личности у историји модернизације града. Под његовим утицајем, Шабац је постао прва варош Кнежевине Србије. Јеврем је у своју нахију и дом позивао учитеље из Аустрије, основао школе и залагао се за европске вредности, што се одразило и на Анкино васпитање. Одрастала је у кругу образованих људи, учила стране језике и добијала образовање ретко доступно женама тог времена. Одрастајући у таквом окружењу, развила је оштар политички инстинкт и разумевање односа међу династичким породицама. Знала је немачки и француски, пратила европску књижевност и уметност. По наговору васпитачице Христине (Тине) Тирол, водила је дневник од 14. децембра 1836. до 5. јануара 1838. године и створила првенац у женској дневничкој литератури. Са само 15 година, 1836. објавила је у Београду књигу (превод са немачког) “Нравоучителне повјести”. Први клавир који је стигао у Шабац припадао је Анки.

Принцеза у освит модерног доба
Анка је од најранијих дана свог живота била свесна моћи своје породице и политичких односа у Кнежевини Србији. Касније њен дом у Београду постао је центар окупљања београдске елите. Хрватски књижевник и дипломата Антун Михановић био је очаран лепом Анком, те јој је написао сонет “Виђење” и песму “Камена дјева”, након чега је затражио руку. Ова просидба није наишла на одобравање, а ни симпатије племкиње.

Анкина блискост с кнезом Михаилом Обреновићем била је позната. Постоје спекулације да су између њих постојала и осећања, али су политичке околности спречиле остварење те везе, пре свега кнегиња Љубица. Током година, остали су блиски савезници. Као жена из моћне породице, Анка је имала утицај на политичке одлуке и била саветница многим важним личностима свог доба. Њена интелигенција и дипломатска вештина чиниле су је особом од поверења у круговима власти.

Удала за Алексу Константиновића, високог државног чиновника и једног од утицајнијих људи у Србији. Њихов брак био је више политички него љубавни савез. Њихова ћерка Катарина била је вереница кнеза Михаила, иако је та веза наилазила на велико неодобравање дела политичара и јавности.

Анка је била у средишту скандала због везе са мужем своје покојне сетре и из те везе добила је ћерку којој је дала име по сестри. Одбила је да се уда поново, иако је привлачила пажњу бројних удварача.
Била је позната по својој лепоти, харизми, интелигенцији и елоквенцији.

Анка „Помодарка“
Била је прва Српкиња која је пригрлила бечку и париску моду, што јој је донело надимак Помодарка. На слици из 1835. године она носи хаљину са неколико слојева подсукњи, корсет, висеће локне, гола рамена у бидермајер стилу.

Анкин живот трагично је окончан 10. јуна 1868. године, када је заједно са кнезом Михаилом Обреновићем убијена у атентату. Нападачи, чланови породице Радовановић, желели су крај владавине Обреновића. Атентат је потресао Србију, а Анкина смрт остала је у сенци убиства кнеза Михаила.

Анка Обреновић Константиновић није била само племићка ћерка и супруга – била је образована, утицајна и свесна политичких прилика. Њена судбина била је нераскидиво везана за судбину Србије. Њен живот и смрт одражавају нестабилност и интриге које су пратиле српску политичку сцену 19. века. Упркос томе што је била у сенци моћних мушкараца, њен утицај и улога у историји Србије не могу се занемарити.

М.Ж.Б.

„Благо прошлости у очима савременика“: Пројекат остварен уз подршку Града Шапца. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.