Зубун је један од најстаријих и најлепших делова женске ношње. То је горњи хаљетак, кројен од белог или тегет сукна, дуг до колена, без рукава, напред отворен и није се закопчавао.
Унаоколо и по пешевима био је опточен црним и црвеним вуненим гајтанима. Поред ивица нашивени су украси од комада црвене и црне вуне и плаве чоје у облику «котурића». Понеки зубун украшаван је и вуненим везом плаве, црвене или зелене боје. Зубун је доста рано изашао из употребе. Изобичајен је 1887. године, јер су га памуклије и кожуси «сузбили». У старију ношњу Поцерине, шабачке Посавине и Мачве зубун је донет досељавањем динарског и босанског становништва. Зубун је ткан од дебље вуне која је ваљањем добијала збијенију структуру, што је тканини давало грубу текстуру. Орнаментисање се изводило везом и аплицирањем: вуном, памуком или чојом. Орнаменти су геометријски, флорални или зооморфни, изведени на пешевима и задњем леђном делу.
Народни музеј у Шапцу чува неколико ових предмета: Цветина Мијајловић из Доње Буковице, непознате власнице из Горње Оровице фатиран на почетак 20. века, око 1928. године, непознате власнице која се доселила из западне Херцеговине крајем 19. века. Александра Јовановић етнолошкиња и антрополошкиња Народног музеја у Шапцу. „Благо прошлости у очима савременика“: Пројекат остварен уз подршку Града Шапца. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.
