Пре 45 година умро председник СФР Југославије Јосип Броз Тито

На данашњи дан пре 45 година, 4. маја 1980. умро је Јосип Броз Тито (88), председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) и Савеза комуниста Југославије (СКЈ), врховни командант оружаних снага Југословенске народне армије (ЈНА) и један од оснивача Покрета несврстаних.

Тито је рођен у Кумровцу, месту на словеначко-хрватској граници, маја 1892. године, а као датум његовог рођења обележаван је 25. мај, који је био проглашен за Дан младости и током којег је у Београд, на стадион ЈНА долазила штафета која је преходно обилазила читаву Југославију.

На челу федеративне државе, сачињене од шест република, налазио се непуних 35 година, од ослобођења земље након Другог светског рата 1945. године, па све до смрти.

Извео је Југославију из источног (совјетског) блока и спровео реформе, након којих је разрушена и сиромашна земља постала средње развијена, са модерним образовним и социјалним системом.

Међутим, конфискација и национализација готово све приватне имовине, као и непостојање демократског система, слободних медија и слободних избора, произвели су строгу државну и партијску контролу комплетног поратног живота, а идеолошка искључивост власти коштала је слободе, па и живота многе који нису желели или умели да се прилагоде.

Без обзира на то уживао је огромну популарност у народу, што су нижи челници социјалистичког система користили да изграде култ личности, са надом да ће им то бити од користи за наставак владавине и након Титове смрти.

Покрет несврстаних у чијем је оснивању имао огромну улогу, појачао му је позиције на међународној сцени, а Југославију приближио становницима и тржиштима земаља из Африке и Азије, што је имало позитиван и политички и економски ефекат.

Као државник из релативно мале земље са 20 милиона становника, постао је несразмерно значајна фигура светске политике, утицајан, радо виђан и приман гост у готово свим светским центрима, од Лондона и Вашингтона, до Москве и Њу Делхија.

Самоуправни систем у привреди, који је уведен средином седамдесетих година прошлог века, међутим, није издржао тест времена, привреда није постала довољно конкурентна, нити способна да запосли одговарајући део становништва.

У последњим годинама живота, можда и без његовог пресудног утицаја на доношење одлука, задуженост земље је нагло порасла уз јачање социјалних, а касније и националних тензија, што ће десетак година касније 1990. довести до крвавог распада Југославије и формирања малих националних држава, слабог утицаја и минијатурне политичке снаге.

Тито је умро 4. маја 1980. године, у 15.05 часова, у Клиничком центру у Љубљани, након компликација после ампутације ноге и других нагомиланих здравствених проблема.

Његово тело је траспортовано "Плавим возом" до Београда, а уз пут је испраћено цвећем и сузама стотина хиљада грађана који су преминулог лидера, изложеног на одру у згради скупштине, обилазили и наредних неколико дана.

Сахрани Јосипа Броза Тита присуствовало је више од 200 истакнутих личности из целог света, председника, премијера, краљева, владара и лидера странака из 107 земаља. Међу њима су били и Индира Ганди, Маргарет Тачер, Леонид Брежњев и многи други.

Готово пола века након смрти Тито је остао контроверзна и историјски изузетно интересантна личност. Његов гроб, као и Музеј Југославије у непосредној близини сваке године обилази хиљаде људи из бивше Југославије.

Данас, на годишњицу његове смрти, Музеј Југославије ће радити од 10 до 18 часова, а улаз ће за посетиоце бити бесплатан.