Стара дама (не)одолева времену

Зграду у Кајмакчаланској улици на броју 2 у заједничком дворишту, већина власника је напустила у потрази за безбеднијим животним простором

Зграда у Кајмакчаланској улици једна је од најстаријих у Шапцу, сазидана 1920. Године као власништво некадашњег Инжењеринга и имала је разне намене. Служила је као магацински простор, Занатски дом, била Дом за незбринуту децу, док су поједини делови коришћени чак и као коњушница.

Годинама касније, објекат је претворен у стамбени простор, а општина је преко „Инжењеринга“, решавајући социјалне случајеве, доделила станове угроженим и незбринутим породицама. После пропадања „Инжењеринга“, станови су дати на откупљивање станарима за повољан износ. До пре неких двадесетак година ту је живело, у петнаестак станова колико их има укупно у приземном и спратном делу, око 60 станара. Док су могли, колико толико борили су се са дотрајалошћу објекта и на крају, рекло би се, одустали.

Бројни проблеми мучили су становнике Кајмакчаланске број 2 - више пута гореле су електроинсталације, кров се обрушавао, спадао цреп, пуцали зидови. Подрумске просторије биле, вероватно и остале, легло штеточина. Влага је допирала до спрата, где су због прокишњавања, наспрам проређеног црепа на тавану и крову, послагани лавори и канте. Драгослав Антић са супругом живи у кући која се у реду наслања на дотрајалу зграду. Дуги низ година је као председник Скупштине станара свих стамбених објеката на улазу покушавао да обезбеди средства за санацију објеката и измирење нагомиланих рачуна за комуналије. Сада пензионер, овај некадашњи радник Железница Србије, каже да се годинама у улазу ништа није променило, само је станара све мање.

Станари кажу да пролазници долазе да се жале јер по њима пада малтер и цреп док ходају тротоаром поред „чардака“ на почетку Кајмакчаланске како називају зграду која је видно пропала

- Средства за адаптацију би изнела превише с обзиром да је све дотрајало, нарушено и неусловно за живот и боравак, нарочито спрат. Само у четири стана неко живи, остали су празни јер ко год је могао да се снађе отишао је. У дворишту осим зграде, има још стамбених објеката којима је такође потребна потпуна санација. Старосна структура оних који су остали је препрека да се нешто предузме и позабави проблемима. У улазу има укупно 19 станова, толико породица су власници, али овде живи тек нас неколико. Било је заинтересованих за ову парцелу али је услов био да буду сагласни сви власници станова што се тада није десило и то је пропало. Сада је урађена препарцелизација на две или три парцеле па очекујем да ће се лакше доћи до договора уколико неко буде хтео да инвестира – наводи Антић.

Станари кажу да пролазници долазе да се жале јер по њима пада малтер и цреп док ходају тротоаром поред „чардака“ на почетку Кајмакчаланске како називају зграду која је видно пропала. И тако, на само пар стотина метара од центра, у првој градској зони, стоји ова вековна старица као још један залог небриге кроз сећања на нека давна времена и ишчекивању неких бољих.

Глас Подриња/Славица Гајић