Синдром сагоревања на послу (Бурнаут) не треба поистовећивати са умором
Да до Бурн Оута ни не дође – схватити да се не може све
Док се умор, било физички или интелектуални може превазићи одмором, релаксацијом или неком активношћу, исцрпљеност изазвана сагоревањем не може, али може помоћи у превенцији овог синдрома Утврђен синдром сагоревања или Бурнаут (Бурн Оут) синдром код запосленог јасна је порука послодавцу да је створио радно окружење које изазива хроничан стрес и сигнал раднику да је време за лечење а можда и дистанцирање од таквог радног окружења. Ипак, није радна атмосфера најчешћи узрочник настанка синдрома сагоревања на послу већ скуп фактора, најчешће индивидуалних који до њега доводе.
- Бурнаут (Бурн Оут) синдром или синдром сагоревања на послу је актуелна тема која се тиче свих нас и представља стање потпуне исцрпљености на свим пољима, психичком и физичком и на нивоу постигнућа на послу. Овај синдром се јавља као последица пролонгираног стреса на радном месту. Поремећај је неопходно најпре препознати а потом и лечити иако је свакако најбоље га превенирати. Када се успостави дијагноза бурн аут синдрома, најбоља техника лечења је најпре одлазак на дуже боловање, идеално би било шест недеља. Свакако је најбоље реаговати у ранијој фази, а ако синдром узме маха, онда се мора прибећи и другим методама, лековима и психотерапији. Синдром сагоревања се углавном догађа код добрих, посвећених радника, код оних који воле да одраде посао онако како треба. Најважније је да особа воли посао који ради, да има сатисфакцију у њему, да треба да буде адекватно награђен и да има свест да му не може посветити 25 сати дневно – наводи др Владимир Ђурић, специјалиста психијатрије.
Чест разлог сагоревања је процена да властите вредности нису у складу са активностима, понашањима или вредностима компаније или самог радног места.
- Верујемо да су претерани захтеви на послу или веома одговорна функција само повод за бурнаут, а да се узрок заправо налази у начину размишљања односно у систему уверења које особа гаји. Ако бих рецимо ја отишао да одржим неко предавање са мишљу да оно мора бити најбоље на свету, да морам бити најбољи предавач а да ће ако било шта не буде како треба то бити потпуни смак света, то је најчешће размишљање које имају они који улазе у бурнаут синдром – објашњава др Ђурић.
др Владимир Ђурић, специјалиста психијатрије, Фото: Глас Подриња
Како да „не сагоримо“ ? - Идеално би било да посао буде умерен и тачно одмерен како бисмо стигли да постигнемо наше амбиције али и да сачувамо добро ментално здравље. С обзиром да то за већину није могуће, а наш професионални живот препун изазова и неизвесне будућности, једини, суштински начин на који се можемо заштити јесте упоран рад на уређивању наших живота и баланса у њему. Овде се позивам на јапанску технику „икигаи“ која поставља четири питања: да ли волим то што радим, да ли у томе могу да будем добар, да ли је посао којим се бавим потребан ту где живим и да ли сам адекватно плаћен? Ако су одговори потврдни, успоставио сам „икигаи“ и шансе за добијање синдрома сагоревања су сведене на минимум. Велико питање је да ли је изгарање на послу које се своди на материјалну сатисфакцију заиста потребно, и да ли рецимо скуп аутомобил може да компензује баланс који је неопходан. Шта нам доносе наше превелике амбиције и која је цена? Морамо повремено поставити себи таква питања. Превенција бурнаута радошћу, вентилима које ће отпустити нагомилани стрес и свакодневна дешавања, мора да буде на дневном, недељном, месечном нивоу. Рецимо, ја ћу пола сата пре почетка посла сести и на миру попити кафу у кафићу у близини моје ординације. Једном недељно ћу на пример отићи у цркву или кафану, видећу се са пријатељима, отићи на тренинг, на излет са породицом. На годишњем нивоу, испланираћу две или три недеље одмора. Свако од нас треба да нађе своје радости које ће превенирати изгарање на послу – истиче признати психијатар и психотерапеут др Ђурић.
Последице синдрома сагоревања се, најпре, огледају у драстично смањеној радној ефикасности. Особе које пате од синдрома сагоревања нису довољно сконцентрисане, пажња им је смањена, као и ниво интелектуалне и когнитивне ефикасности. Склоне су грешкама на послу. Проблеми се често лако прелију и на приватан живот, па тако бурнаут може да угрози сем професионалног и друге аспекте живота.