20. мај – Дан здравих градова

Светски дан здравих градова обележава се 20. маја широм света, с циљем промовисања различитих активности и иницијатива које оснажују напоре да урбане средине постану што здравија места за развој друштва и појединца.

Здраву заједницу, пре свега, чине здрави становници, као и одређени друштвени чиниоци који могу утицати на здравствене исходе, а који обухватају услове у којима се људи рађају, развијају, расту, раде и свеукупно живе. Најчешће се као фактори утицаја на здравље наводе такозване социјалне детерминанте здравља, односно чиниоци који утичу на здравље у људским заједницама (са посебним освртом на урбана подручја): становање, приходи, образовање, безбедно окружење, друштвена укљученост и учешће у одлучивању, запосленост, услови рада, социјална подршка, транспорт, доступност услуга.

Светска здравствена организација наглашава да је, када размишљамо о концепту здравог града, важност процеса којим се тежи постизању циљева у здрављу већа од самог достизања крајњих исхода. Здравим градом сматра се заједница која непрекидно ради на стварању и унапређивању физичког и социјалног окружења, као и на увећању ресурса који омогућавају људима да се узајамно подржавају у остваривању животних потреба и развоју личних потенцијала. Посвећеност здрављу и организовани напори на остваривању идеала здравог града захтев су који се поставља пред све који желе да заједницу у којој живе учине здравом.

Према Светској здравственој организацији, здрав град треба да тежи:

чистом, безбедном и квалитетном физичком окружењу (нпр. објекти за становање),

неговању екосистема који је стабилан у садашњости и дугорочно одржив,

снажној заједници у којој се баштине односи уважавања и подршке,

високом степену укључености и надзора грађана у процесима доношења одлука које утичу на њихов живот, здравље и благостање,

обезбеђивању основних животних потреба (храна, вода, безбедност, становање, приходи итд.) за све становнике града,

доступности разноврсних ресурса и искустава, са могућностима широке понуде контаката, интеракције и комуникације,

економији која је разноврсна, витална и иновативна,

повезаности са прошлошћу града, кроз везу са његовим културним наслеђем, као и са другим заједницама и појединцима,

доступној и квалитетној здравственој заштити,

добром здрављу заједнице (високе вредности показатеља здравља и ниске вредности показатеља обољевања).

Обележавање Дана здравих градова подсећа нас на важност очувања средине у којој живимо и на заједничку одговорност свих нас у стварању услова за здрав живот.

Повећање свести о значају личног доприноса грађана у унапређењу сопственог здравља и здравља заједнице треба да буде препознато као кључни чинилац очувања јавног здравља.

Достизање идеала здравог града омогућава се и партиципативним приступом у изналажењу најбољих решења, у којем се кроз међусобну подршку остварује напредак најрањивијих популација и смањује неповољан утицај одређених социјалних детерминанти здравља.

Обележавање Дана здравих градова је подсетник да једино заједничким напорима — кроз информисање, превенцију и одговорно понашање — можемо градити заједницу у којој је здравље доступно свима, а квалитет живота стално унапређиван.


Извор: World Health Organization:What is a healthy city? https://www.who.int/europe/groups/who-european-healthy-cities-network/what-is-a-health-city#:~:text=A%20healthy%20city%20leads