Почетак јуна је годишњица одласка великог предратног фудбалера Ивице Бека, некадашњег играча Мачве, али и годишњица рођења још једног "Уругвајца" који је имао много јаче корене у Шапцу, Милорада Микице Арсенијевића. Због грађе и спретности с лоптом носио је надимак Балерина, а иако је остварио много у фудбалу, био је, пре свега, један од најобразованијих људи и универзитетски професор.
Аутор је два факултетска уџбеника, био је професор на Електротехничком и Саобраћајном факултету и говорио шест језика. У фокусу медија није био, јер се истицао скромношћу и није волео гламур
Микица је на свет дошао 1906. године. Иако је рођен у Смедереву, врло брзо се са породицом преселио у Шабац, где је отац службом дошао, те је и он себе сматрао Шапчанином, а и суграђани су га доживљавали на исти начин.
Репрезентација Југославије на СП 1930. године (фото: Wikimedia/Unknown author | Wikimedia/Unknown author)
Фудбал је почео да игра у Мачви недуго по оснивању и у њој је остао до одласка на студије. Био је водећи играч Шапчана. Студије су га одвеле у Београд, а у БСК прелази на препоруку једног шабачког навијача овог београдског клуба. Најпре је био на проби, али је брзо показао квалитет. Играо је фудбал за један од најбољих клубова у Краљевини Југославији, био репрезентативац на Олимпијским играма 1928. и Светском првенству 1930. године, али је увек предност давао науци.
Одликован је и у Краљевини и у ФНР Југославији. Био је селектор, самостално и у оквиру селекторских комисија након рата. Предводио је репрезентацију на Светском првенству у Бразилу 1950. године.
Аутор је два факултетска уџбеника, био је професор на Електротехничком и Саобраћајном факултету и говорио шест језика. У фокусу медија није био, јер се истицао скромношћу и није волео гламур.
Репрезентација Југославије на СП 1930. године (фото: Wikimedia/Unknown author | Wikimedia/Unknown author)
