Славољуб Вуловић, рукометни тренер: Тата, не можеш ти без тога

Славољуб Вуловић је један од бројних рукометних ентузијаста које је наше подручје дало. Као тренер Мачве из Богатића два пута је у три сезоне овај тим водио до титула у Првој лиги Запад, вратио их је међу суперлигаше. Није био познато рукометно име, али не зато што није имао искуства, већ зато што је исто стицао у Швајцарској. Отишао је преко границе да ради, али га је љубав према рукомету водила од првог тренинга, до студија, касније и у другој држави.

-Рукомет је био и остао моја велика љубав. Наставио сам да га играм и током студија у Новом Саду, био сам члан Војводине, у генерацији Љубе Обрадовића. У Швајцарску сам отишао 1986. године чувеног Светског првенства где је Југославија постала првак света и остао тамо до 2019. Прекинуо сам студије у Новом Саду, планирао сам да наставим, али нисам и то ми је жал. Наставио рукометну каријеру, уз радне обавезе.

Фото: приватна архива

Играо је за више клубова, касније је постао и тренер, пратећи и развој рукомета у Швајцарској.

-Играо сам за више клубова, прва и друга дивизија, али сам све време био и запослен. Када са завршио играчку, почео сам тренерску каријеру. Радни дан је умео да траје и по четрнаест, петнаест часова. Преподне на послу, а потом на тренинге. Тренинзи млађих селекција су у низу, а радите са свима, како би пратили развој играча, градили и одржавали систем, припремајући играчице или играче за први тим.

Викенд је резервисан за утакмице, а уместо једног дуела, најчешће је распоред такав да буде спортски дан и привуку целе породице.

- Од ујутру почињу утакмице, редом млађе категорије и на крају сениори. Утакмице су промовисане на посебан начин. Не најваљују се само постерима, или на интернету и друштвеним мрежама, медијима, већ су ту и билборди на готово свакој раскрсници, на прометним местима и свако је обавештен о детаљима.

Фото: Приватна архива

Широк је дијапазон спортова у којима Швајцарска има квалитетне репрезенте, а иако немају изражен навијачки темперамент, спорт се и воли, о њему се много и пише.

-Новине ретко купујете на киосцима, углавном су сви читаоци претплатници, посебно када говоримо о локалним и регионалним листовима. Имали су извештаче на свим утакмицама, стране посвећене спорту у сваком издању. Иако је менталитет другачији, они воле спорт, развијено је много спортова, а имао сам задовоство да живим и радим на подручју где је рукомет вољен. Једно јутро ме је шеф питао: „Господине Вуловићу“ како сте Ви тако често у новинама, а ја сам дуго директор и нисам био ни близу толико пута?“ то можда довољно говори.

После три „швајцарске“ деценије и коју годину „кусура“, Славољуб и супруга, одлучили су да се врате у његову отаџбину.

Фото: Приватна архива

-Супруга ми је Аустријанка по националности, али могу рећи да она воли можда и више од мене село где ми је пупчана врпца пресечена. Више од тридесет година смо били у Швајцарској, завршио сам радни век и договорили смо да се вратимо. Деца су самостална, она су остала у Швајцарској. Иако нисмо близу, често се виђамо, није тешко наћи приступачне авио карте и све када се сабере, брзо се пређе релација Цирих-Београд-Бадовинци – говори Славољуб коме је „Швица“ остала место за одмор.

-Лети одем на месец дана и уживам уз децу, унуке. Нису нетачне приче о специфичној клими где исти дан можете да скијате на једном месту, а онда се купате у језеру.

Кући се вратио као пензионер и није имао спортских планова ван улоге гледаоца. Долазио је у Богатић, гледао Мачву док је играла у Супер Б лиги, а онда се указала прилика да седне на клупу.

-Влада Стевановић ме је питао да ли би могао да им помогнем када су остали без тренера у једном тренутку. Пристао сам. Били су задовољни и предложили су да наставимо сарадњу и у наредној сезони. Увек превагне љубав према рукомету, тако је било и онда. Прихватио сам и три сезоне смо заједно.
Већ у првој целокупној сезони у којој је екипу предводио Вуловић Мачва је освојила титулу и изборила место у Супер Б лиги. Ипак, због недостатка финансијских средстава, одлучили су да не искористе освојено право наступа међу суперлигашима тог лета.

-Истовремено сам разумео и био изненађен. Јасно ми је да без финансијске потпоре не би могли да се надмећемо у квалитетнијем рангу, али се опет враћам на систем у Швајцарској, где спонзорства нису орочена на сезону, већ на много дужи период и нема бојазни и непознаница када се говори о средствима која клуб има током сезоне.

Остао је у клубу. Нареде сезоне су у финишу изгубли титулу, а потом у недавно завршеној стигли до трофеја, уз све победе и само један пораз.

-Имали смо одличну хемију у екипи, руководство се побринуло да све обавезе према играчима буду реализоване на време. Имали смо сјајну комбинацију искуства и младих играча и нико није могао да нам парира. Победили смо све утакмице, кући и на страни осим једне, где су играчи право с радних места неколико сати путовали и нисмо били комплетни.

Овај пут дилеме нема, Мачва као шампион Прве лиге Запад од септембра ће играти у Супер Б лиги. Тренутно је пауза и док настаје текст није познато ни саговорнику да ли остаје на клупи или не?

-Видећемо. Виши ранг изискује и другачији систем рада и тренинга. Нисам желео да се ни ја, нити клуб обавезујемо уговорима и свакако ћемо разговарати. Много пута сам желео да у рукомету останем само као публика, но деца кажу „Тата не можеш ти без тога“, можда су у праву, време ће показати. У сваком случају срећан сам и поносан на све што смо заједно постигли. Надам се да ће Богатић наставити рукометно да се развија и да ће много деце почети да тренира и да ће трибине бити пуне.