Шапчанин Лазар Торбица уметнички директор фестивала у Херцег Новом

Дошли смо на идеју да организујемо први фестивал тог типа отворен за учеснике са Балкана. Ново, непоновљиво искуство за мене, које ме суочава са бројним изазовима да тестирам своје организационе способности, истиче Торбица

Чудни су путеви музике, скромно почиње Лазар Торбица одговор на питање како је дошло до тога да постане уметнички директор првог интернационалног Адриатиц Пиано Феста одржаног од 16. до 18. јуна у Херцег Новом. Са свега 26 година иза себе има више од 40 награда на бројним пијанистичким такмичењима, на докторским је студијама Академије уметности у Новом Саду и предавач у Музичкој школи „Михаило Вукдраговић“. Наступи и сарадња са признатим стручњацима у области музике још једна су у низу релевантних реченица које исписују његову биографију.

Жеља реализована
-Адриатиц Пиано Фест је пилот пројекат који се изродио из познанства са директорком фестивала приликом боравка Првог певачког друштва КУД „Абрашевић“ у Херцег Новом. Реч по реч, приметили смо да делимо исте визије и одлучили да сарађујемо и пробамо да их остваримо. Дошли смо на идеју да организујемо први фестивал тог типа отворен за учеснике са Балкана. Ново, непоновљиво искуство за мене, које ме суочава са бројним изазовима да тестирам своје организационе способности- истиче Торбица.

Цео живот такмичар, сада иза позорнице, са жељом која је у њему тињала током година да покаже дораслост новопостављеном задатку, јер је све успешно организовано за два и по месеца.

-Цео живот се такмичим, кроз школовање, посматрао сам то из неког другог угла и занимало ме како фукционише цела та организација. То ми је било много занимљиво и увек сам замишљао како бих ја то реализовао, шта бих променио или можда урадио другачије. Херцег Нови је свакако инспиративно место за младе уметнике- напомиње.

Шанса за младе из целог Балкана
Нада Нађа Караџић као директорка, Николета Стругар, њена асистенткиња и он као уметнички директор савладали су слатке почетничке муке и спремно дочекали педесетак учесника. Оцене њиховог представљања у седам различитих категорија давао је шесточлани еминентни жири из Црне Горе и региона.

-Самим тим што је фестивал организован први пут, велика је одговорност, али све је то занемарљиво јер имамо добар однос са људима, бавимо се нечим лепим и покушавамо да допринесемо да сви који дођу имају лепо искуство, лепо се проведу и науче нешто ново, а овде свакако имају прилику за то. Спојили смо такмичење и едукацију, која им омогућава прилику за уметнички раст и развој. Креативне радионице, предавања, мастер класови, тако да то није само такмичење, већ и фестивал и заиста сам уживао у осмишљавању свега тога, јер славимо културу слушања класичне музике и пијанизма- подвлачи.

Самим тим што је фестивал организован први пут, велика је одговорност, али све је то занемарљиво јер имамо добар однос са људима

Корак и скок у непознато, а ипак на неки начин и делом познато, јер је и више него довољно проживљавао све оно што је младе са целог Балкана чекало и на надметању које је за њих осмислио.
Поменули смо импресивних више од 40 награда на такмичењима, свакако битан сегмент у изградњи каријере једног успешног пијанисте.

-Такмичења су једин медиј и начин преко којег можемо да видимо где се налазимо у погледу наше вештине и умећа у односу на остале људе у региону, Европи, свету итд. Посебно је важно што такмичења отварају врата за разне могућности, што и јесте њихова суштина. Поносан сам што сам део организације такмичења и волео бих да израсте у један леп фестивал са дугим низом година постојања и да, с обзиром на то и шабачкој деци буде леп прозор ка будућности и одскочна даска за отварање неких нових могућности- каже Торбица, који има и, како каже, скромно искуство у улози педагога.

Љубав и самокритичност
-Радим у Музичкој школи као наставник клавира. Моје искуство као педагога је и даље прилично мало. Немам никаква преамбициозна очекивања. То треба да дође спонтано и то ће се препознати само. То је веома леп посао који ме испуњава. Трудим се да младима са којима радим пренесем пре свега љубав према музици, али и критички начин размишљања. Иако су још увек мали, учим их да критички размишљају, да увек стоје иза онога што су урадили, али и да то анализирају, упоређују, да аргументују и артикулишу своје мисли- истиче.

Музиком је почео да се бави тако што је мајка сматрала да ће часови клавира подстицајно деловати на његов интелектуални развој, а љубав се родила постепено и наставила да живи. Одабрао је да се школује у Србији, где је завршио основне и мастер студије на Академији уметности у Новом Саду.

Будућност као шанса
-Било је могућности увек и за одлазак у иностранство, али одлуку сам донео с обзиром на дате околности и сматрам да је била једина исправна. Мислим да се не треба никад кајати за оно што је било. Прошлост не можемо променити. Треба само научити лекцију из тога. Једино жалим што сам пропустио да се опробам у новој средини, научим нови језик и да ме то изгради још више као личност. То искуство корака у непознато и оно што долази из тога, када се то непознато победи- додаје Лазар.

Као прекретницу у свом уметничком развоју подвлачи одлазак на инострана такмичења која имају додатну дозу одговорности, озбиљности и буде знатижељу како то све изгледа код других. Њему су помогла да истражи куда тежи даље на свом путу који га је и сад довео у једну нову улогу- да отвори врата неким новим, будућим младим надама. А међу њима, наравно, и онима из Шапца.

Глас Подриња/Драгана Димитријевић