Почео пројекат 'Нисте сами' за борбу против предрасуда о менталним проблемима младих

БЕОГРАД, 11. октобра 2018. (Бета) - Председница Народне скупштине Србије Маја Гојковић је данас указала у Београду да цело друштво мора да се укључи у борбу против предрасуда према младима с менталним проблемима.

Отварајући конференцију поводом почетка пројекта и кампање "Нисте сами", за превазилажење предрасуда према младима с проблемима менталног здравља и инвалидитетом, Гојковић је навела да "питање менталог здравља заслужује пажњу и да се о нему отворено разговара, поготово зато што ризици од појаве (менталних проблема) постају све чешћи".

"Сви одлазимо код доктора кад нас нешто заболи, медјутим важно је да постанемо подједнако спремни да потражимо стручну помоћ и када су у питању ментални проблеми", оценила је Гојковић.

Рекла је да млади, чак и када скупе храброст да свој проблем поделе с неким, наилазе на стигматизацију и маргинализацију.

Дилеме о "будућем занимању, неразумевање са родитељима, лоши односи у школи, могу водити окретању 'виртуиелним пријатељима' и бежању од стварности", додала је Гојковић.

По њеним речима, важно је да се ангажују систем образовања, медији и други канали комуникације, блиски младима.

Пошто је октобар "Месец менталног здравља", а у среду је био "Светски дан менталног здравља", министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Дјордјевић је рекао да је "наша дужност и обавеза - и Министарства и друштва, да приступимо решавању проблема наших суградјана у осетљивим групама.., да и они сами постигну свест о себи и да се препознају као део цивилизованог друштва".

Министарство је закупило једну халу за предстојећи Сајам књига у Београду, где ће изложити радове градјана из рањивих група.

Министарка без портфеља у Влади Србије, задужена за демографију и популациону политику, Славица Дјукић Дејановић је навела да стигматизација особа са менталним проблемима има дубоке корене: "стигматизација јесте наш проблем, особе које пате од душевних тегоба се често опажају као опасне, пате од отудјености, али се мора схватити да је граница измедју здравља и болести врло крхка и да не постоји особе која у неким не може да развије менталне проблеме".

Дјукић Дејановић је рекла да је општи светски тренд да се азили, дневне болнице и остале институције у којима се ментални проблеми лече, престају да буду место где се живи, већ постају део друштва.

Амбасадорка Израела у Србији Алона Фишер-Кам је рекла да свака шеста особа у њеној земљи има менталних, физичких или сензорних проблема, али су све боље интегрисане у друштво.

Израел жели да у томе помогне Србији: "Поклонили смо опрему дневним центрима за особе које пате од менталних проблема у Београду, Сремчици, Чачку и Врању; радили смо заједно с општинама како би најбоље одговориле на специфичне потребе рањивих група; значајну помоћ пружиле су и израелске компаније које инвестирају у Србији", рекла је амбасадорка.

Заменица директора УНИЦЕФ-а у Србији Северина Леонарди је рекла да десет до 20 одсто деце у Европи има менталне проблеме, и да већина није третирана.

"Код младих 45 одсто свих обољења су ментални проблеми. (...) Ако се не третирају, дечји ментални проблеми постати велики финансијски терет за друштво, због чега је најбоље интервенисати што је пре могуће", казала је Леонарди.

Подршку пројекту су дале компаније "Кока кола", "Телеком" и "Хемофарм".

Генерални директор "Хемофарма" и потпредседник Штаде Групе, Роналд Зелигер је казао да се "није постављало питање да ли ћемо учествовати, јер се то подразумева. Наша обавеза је да се бавимо овим проблемом. Као фармацеутска комапнија, стално смо у вези с лекарима, видимо проблеме, и до сада смо већ подржали бројне кампање" за рањиве групе, рекао је Зелигер.