Благо прошлости - Народни музеј Шабац: Бронзана посуда (касерола)

У античкој збирци Народног музеја у Шапцу налази се неколико бронзаних посуда, од којих издвајамо касероле. Биле су у великој употреби у свим деловима царства. Проналажене су и у гробовима северно од граница римског царства, на Скандинавском полуострву и на целом подручју Русије. Mоже се рећи да им је функција била вишенаменска: као посуде за пиће, за пресипање течности из већих у мање ( највероватније вина), а какткада су замењивале и патере у термама, као што је откривено у Помпејима.

Због тога што на њима налазимо печате мајстора, оне су исто важне за датовање као и terra sigillata (луксузна керамика). Бронзано посуђе је веома битан археолошки материјал, не само због своје уметничке вредности, већ због тога што указује на економске и социјалне прилике појединца или шире заједнице која је живела на том простору. За разлику од керамике, која је најбројнија на свим археолошким налазиштима, не само због јефтине сировине од које се производила, већ што се њеном производњом давно овладало, израда бронзаног посуђа, захтевала је један виши степен културног развитка и добру организованост око набавке сировина. Због тога је почетак производње бронзаног посуђа најпре везан за Италију и област Кампанију, а затим Аквилеју, Александрију, Рајнску област и Галију. Ширећи територије царства ширила се и производња свих занатских производа, што је довело до оснивања радионица и у провинцијама.

На основу изгледа реципијента, претпостављамо да припада типу посуда чије су се дршке завршавале главама лабуда. Наш примерак је локални производ на шта указују три паралелне линије испод обода благo закривљенe, дно посуде које је са спољне стране учвршћено прстенастим ојачањем неправилног облика, као и сам изглед реципијента који показује благу асиметрију. Свакако је реч о мајстору који или није имао довољно искуства, или није превише марио за форму суда и његову естетику

Наша посуда је дубоког реципијента коничне форме, без дршке која је основа за типолошку класификацију ове врсте посуда. На основу изгледа реципијента, претпостављамо да припада типу посуда чије су се дршке завршавале главама лабуда. Наш примерак је локални производ на шта указују три паралелне линије испод обода благo закривљенe, дно посуде које је са спољне стране учвршћено прстенастим ојачањем неправилног облика, као и сам изглед реципијента који показује благу асиметрију. Свакако је реч о мајстору који или није имао довољно искуства, или није превише марио за форму суда и његову естетику. Касероле са дршком у облику глава лабуда воде порекло из Александрије и Грчке, јављају се на почетку првог века и трају до средине истог. Сматра се да су ове касероле производили Келти у Панонији, а да су се преко Аквилеје рашириле по средњој Европи, јер их налазимо на територији Чешке. Касерола је пронађена на локалитету Црквина у селу Узвећу, као случајан налаз, заједно са дршком која је припадала другој посуди, на којој је печат мајстора.