2. август 2025.2. авг 2025.
Википедија
Илиндан- празник громовника и заветног поштовања
Српска православна црква и верници 2. августа (по новом календару) прослављају Светог пророка Илију – Илиндан, један од најпоштованијих летњих празника у српском народу. Свети Илија се у народу слави као строг, силан и праведан светитељ, заштитник од грома, муње, пожара и суше.
Према веровању, Свети Илија је „громовник“, који небеским колима и ватреним мачем кажњава невернике и безбожнике. Његова појава на небу најчешће се везује за летње непогоде – грмљавину, олују и град. Народ каже да „од Светог Илије сунце све милује, а после Светог Илије све се више приклања јесени“. Верује се и да на овај дан „Илија запрежe своја ватрена кола и лети по небу“, па се не износи веш, не ради се на пољу, не иде се у лов и риболов – све из поштовања према сили његовој.
У народу је Илиндан био и велики заветни празник. Села су га узимала као дан за сеоску славу, чуваркућу, али и за молитву за кишу или престанак града. У неким крајевима, баш на Илиндан, одржаване су прве летње саборске молитве или народни зборови, уз панађуре и заветне литије.
Пророк Илија је старозаветна личност, живео је у 9. веку пре нове ере, у време израиљског краља Ахава. Познат је по ревносној борби за веру у једнога Бога и по многим чудима, од којих су најпознатија: силазак огња с неба на жртву, васкрсење детета и вазнесење на небо у ватреним кочијама. Зато га Црква и народ доживљавају као претечу Христову и једног од највећих пророка.
Илиндан је и дан пчелара, јер се верује да од овог дана пчеле престају да скупљају мед. У прошлости се на Илиндан први пут у години кушао мед, уз благослов и молитву за здравље и родност.
Свети Илија није само громовник, већ и симбол божанске правде, снаге вере и заветног јединства. Његов дан нас подсећа да поштујемо природу, веру и традицију – и да у временима кад све делује непредвидиво, останемо постојани као он.
Према веровању, Свети Илија је „громовник“, који небеским колима и ватреним мачем кажњава невернике и безбожнике. Његова појава на небу најчешће се везује за летње непогоде – грмљавину, олују и град. Народ каже да „од Светог Илије сунце све милује, а после Светог Илије све се више приклања јесени“. Верује се и да на овај дан „Илија запрежe своја ватрена кола и лети по небу“, па се не износи веш, не ради се на пољу, не иде се у лов и риболов – све из поштовања према сили његовој.
У народу је Илиндан био и велики заветни празник. Села су га узимала као дан за сеоску славу, чуваркућу, али и за молитву за кишу или престанак града. У неким крајевима, баш на Илиндан, одржаване су прве летње саборске молитве или народни зборови, уз панађуре и заветне литије.
Пророк Илија је старозаветна личност, живео је у 9. веку пре нове ере, у време израиљског краља Ахава. Познат је по ревносној борби за веру у једнога Бога и по многим чудима, од којих су најпознатија: силазак огња с неба на жртву, васкрсење детета и вазнесење на небо у ватреним кочијама. Зато га Црква и народ доживљавају као претечу Христову и једног од највећих пророка.
Илиндан је и дан пчелара, јер се верује да од овог дана пчеле престају да скупљају мед. У прошлости се на Илиндан први пут у години кушао мед, уз благослов и молитву за здравље и родност.
Свети Илија није само громовник, већ и симбол божанске правде, снаге вере и заветног јединства. Његов дан нас подсећа да поштујемо природу, веру и традицију – и да у временима кад све делује непредвидиво, останемо постојани као он.
Актуелно
Најновији број
31. јул 2025.
