14. август 2025.14. авг 2025.

Pixabay
Професор Кесеровић: У Србији мањи род јабука због пролећног мраза
Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић рекао је данас да је касни пролећни мраз уништио део рода јабука у Србији и да откупна цена од 60 динара по килограму није лоша, али и да су трошкови производње порасли.
Он је за Бету рекао је род јабука 2021. био рекордан и износио 515.000 тона, а да се ове године очекује око 330.000 тона.
Он је рекао да су ветрови ове године омлатили чак 70 одсто лешника и да је за такве воћањаке потребно подићи ветрозаштитне појасеве.
Додао је да су мразеви и разне болести уништии и 90 одсто рода кајсија и трешања и да се укупна производња воћа и извоз са рекордних 1,45 милиона тона 2021. године, свести ове године на, највише 1,1 милион тона.
Кесеровић је рекао се и поред смањеног рода, због "незапамћено" рекордних цена воћа, може очекивати девизни прилив од 700-800 милиона долара и да је већи од вредности извоза пшенице, па се због тога убудуће мора више водити рачуна о томе које се воће у којим регионима Србије може узгајати, како би производња била рентабилнија.
Навео је да произвођачи воћа, такође морају уводити нове технологије због климатских промена.
Он је рекао да тај противградни систем није прескуп и да за 80 хектара кошта око 57.000 евра, те да тада није потребна заштитна мрежа или осигурање од непогода.Т
Тим системом се, како је навео, и у Србији управља из Француске.
Пољопривредник Горан Филиповић рекао је да је род јабука у његовом воћњаку мањи 60 одсто, али да је квалитет "одличан" и да је откупна цена са 50 динара прошле године порасла на 60 динара.
Трошкови су, међутим, према његовим речима, значајно порасли јер се због неповољних климатских услова воће морало често штитити пестицидима од болести и штеточина.
Ове године је, како је рекао, прскао воћнак 26 пута, два пута мање него прошле године.
Он је за Бету рекао је род јабука 2021. био рекордан и износио 515.000 тона, а да се ове године очекује око 330.000 тона.
"Осим касних пролећних мразева смањењу производње последњих година допринели су и рат у Украјини, због тога проблеми у извозу робе, као и начин плаћања, због чега су и произвођачи уништили део воћњака", рекао је Кесеровић за Бету.
Он је рекао да су ветрови ове године омлатили чак 70 одсто лешника и да је за такве воћањаке потребно подићи ветрозаштитне појасеве.
Додао је да су мразеви и разне болести уништии и 90 одсто рода кајсија и трешања и да се укупна производња воћа и извоз са рекордних 1,45 милиона тона 2021. године, свести ове године на, највише 1,1 милион тона.
Кесеровић је рекао се и поред смањеног рода, због "незапамћено" рекордних цена воћа, може очекивати девизни прилив од 700-800 милиона долара и да је већи од вредности извоза пшенице, па се због тога убудуће мора више водити рачуна о томе које се воће у којим регионима Србије може узгајати, како би производња била рентабилнија.
Навео је да произвођачи воћа, такође морају уводити нове технологије због климатских промена.
"Морају да се уводе нове технологије у заштити воћа. У Португалији су воћари инсталирали противградни СПАГ системи, а недавно је то учинио и пољопривредник у Бачинцима у Србији. Тај систем функционише тако што се након реакције ацетилена и кисеоника из противградног топа испаљује талас гаса, сваких седам секунди, који разбија структуру леда у олујним облацима пре него што град стигне до тла", рекао је Кесеровић.
Он је рекао да тај противградни систем није прескуп и да за 80 хектара кошта око 57.000 евра, те да тада није потребна заштитна мрежа или осигурање од непогода.Т
Тим системом се, како је навео, и у Србији управља из Француске.
Пољопривредник Горан Филиповић рекао је да је род јабука у његовом воћњаку мањи 60 одсто, али да је квалитет "одличан" и да је откупна цена са 50 динара прошле године порасла на 60 динара.
"Без обзира што је цена порасла зараде неће бити јер је род мали. У воћњаку на пет шест стабала нема ни једног плода, па следи неколико са малим бројем тог воћа", рекао је Филиповић.
Трошкови су, међутим, према његовим речима, значајно порасли јер се због неповољних климатских услова воће морало често штитити пестицидима од болести и штеточина.
Ове године је, како је рекао, прскао воћнак 26 пута, два пута мање него прошле године.
"Бићемо срећни ако приходима 'покријемо' трошкове репроматера да не би преносили дуг на следећу годину. Зарада ће сигурно изостати", рекао је Филиповић.
Бета
Актуелно
Најновији број
14. август 2025.