Зрно кафе ускоро као зрно злата

Цена кафе у свету бележи рекорде због климатских промена, смањених приноса и поремећаја у ланцима снабдевања, а последице стижу и у Србију. Кафа постаје луксуз, са ценама које достижу и 1.200 динара по паковању за пола килограма, и до 300 динара по шољици у кафићима. Потрошачи се све чешће окрећу јефтинијим варијантама, акцијама или преиспитују потребу за свакодневним ритуалом. Уз поскупљење енергената, рада и увозне царине, кафа у малопродаји више не одражава само трошак производње, већ и глобалну економску нестабилност. Стручњаци не очекују појефтињење до краја године

Цена кафе у свету бележи озбиљан раст и током 2025. године, а последице су већ видљиве и на домаћем тржишту. Шољица кафе, наизглед мала свакодневна навика, али иза ње стоји озбиљан ланац узгоја, производње, дистрибуције који формира цене. Како глобално тржиште диктира услове локалног један од омиљених напитака у Србији полако постаје луксуз, не само у малопродаји, већ и у угоститељству.

Кафа више није само јутарњи ритуал, већ и показатеља глобалних економских и климатских промена. Потрошачи широм света, и у Србији, све чешће бирају јефтиније варијанте или кафу „на попусту“.

-Чудила сам се како људи могу да купе цигаре, а сада се то исто питам за кафу. Пијем „ретку“ кафу, те не осетим цену одмах. Ипак када одем у продавницу, маркет и видим на рафовима цене запитам се „шта је ово“ – каже Ана.

-Пијем кафу јер је то ритуал у којем уживам, не нужно да би ме разбудила. С обзиром на поскупљење, трудим се да купујем када је на акцији а акције су све ређе. Тренутно сам у дилеми да ли да стварам нове ритуале, без кафе, јер постаје ствар принципа, дати паре као да је кафа суво злато или баш и није таква неопходност – додаје Теодора.

-Три кафе минимум и то у већим шољама су дневни ритуал и много више од тога. То је пресек дана, пауза пред остатак и енергија за наредне сате. Нећу претерати ако кажем да осећам страх од повећања већ високих цена кафе. За сладокусце није свака кафа иста и онда постојање јефтинијих, неквалитетних није решење. Разумем економски принцип по коме се правда увећање, али сам и уверен да је цена нереални и да они који одређују знају колико кафопијама значи кафа и да то користе за нереалне цене – појашњава Петар.

-Прво кафа, затим све остало. Не излазим из куће док не попијем своју кафу и око две шољице попијем на дан. На недељном нивоу „потрошимо“ око 200 грама у нашој кући и морам да признам да су цене прилично високе. Најчешће купујем у маркетима, зато што волим одређену врсту кафе. Не правим залихе, али ако је моја омиљена на акцији, купићу око пола килограма– каже Маријана.
-Мислим да стихови „Мy цоффее блацк анд мy бед ат тхрее“ најбоље описују мој однос према кафи. Хедонизам више него потреба. А цене? Мислим да су безобразно високе. Срећа да не једем чоколаду и не пушим цигарете – истиче Софија.

Климатске промене и мањак рода
Како стручњаци наводе један од главних разлога за пораст цена је све неповољнија клима у замљама произвођачима. Од 24. јула човечанство живи на еколошки кредит, јер су потрошени сви ресурси које Земља може да обнови током једне године, те не чуди што долази до пораста цена хране. Бразил и Вијетнам, који заједно чине више од 50 одсто светске производње, суочавају се са сушама, топлотним таласима и непредвидивим временским условима који умањују приносе. Због тога цена сирове кафе на светској берзи бележи вишегодишње рекорде. У фебруару 2025. достигла је преко 4 долара по фунти, што је највиша вредност у последњој деценији, док је у јулу била нешто нижа, око 3 долара за фунту (фунта је мера тежине и износи око 0,453 килограма).

Скупи транспорт и трговинске баријере
Поред временских услова, велики проблем представљају поремећаји у глобалним ланцима снабдевања условљени друштвено-политичким околностима као што су ратови, санкције, високе царине. Сједињене Америчке Државе су увеле додатне царине на бразилску робу, укључујући и кафу, што додатно појачава тржишну нестабилност. Тренутно та бројка износи 50 одсто цене робе.

Инфлација и скупи ресурси
На цену утичу и трошкови енергије, рада, паковања, дистрибуције, јер производња и прерада кафе захтевају ресурсе. Такође, све већа потражња за „специјалним“ и ретким сортама утиче на цене стандардних. Берзанска цена сирове кафе (Арабика) изражава као „4 долара по фунти“, то у пракси значи око 8,8 долара по килограму непржене кафе. Када се додају трошкови пржења, паковања, транспорта, царина, маржи и пореза, та цена у малопродаји достиже 10 до 18 евра по килограму у одређеним земљама. А чини се да је Србија међу њима.

Зашто кафа поскупљује и у Србији
Цене кафе у Србији расту у складу са глобалним трендовима. Према званичним подацима, кафа, чај и какао су међу намирницама које су највише поскупеле, годишње и до 21 одсто. Увозне компаније које држе примат на домаћем тржишту тешко да могу да апсорбују скок цена сировине, те су то пренеле и на потрошаче. Пола килограма млевене кафе у Србији кошта и до 1.200 динара, док се шољица у угоститељским објектима креће између 200 и 300 динара за домаћу кафу и еспресо. Код специјалних кафа или малих пржионица, цена може бити и виша због ручне обраде и мањег обима производње. Но, има и оних које тешко опстају, али цене кафе код њих нису астрономске. Тешко је предвитети како ће се цене сирове кафе кретати на светским берзама и да ли ће црно арабике коштати као зрно злата. Извесно је да цене бар ове године неће бити ниже, и да ће љубитељи кафе за свој хедонизам морати да издвоје одређену своту новца и уживају у сваком гутљају.

Извор: Глас Подриња Марија Живановић Благојевић