Менопауза је нормалан процес старења

Менопауза се обично јавља у касним четрдесетим и раним педесетим годинама, а састоји се из прeменопаузе, менопаузе и постменопаузе. Дијагноза се поставља на основу анамнезе а она првенствено подразумева постојање симптома уз изостанак циклуса дуже од годину дана.

- Може се утврдити и испитивањем хормона. Промене у продукцији хормона најпре се одразе на менструални циклус и могу се различито манифестовати – као чести циклуси који долазе у периоду краћем од 20 дана или као ретки циклуси који се јављају у периоду преко 35 дана. Честа су и продужена, обилна крварења. Она могу указивати на одређену дисфункцију као што су миоми, цисте, малигна обољења и таква појава се мора утврдити односно искључити прегледом – истиче др Бранко Мишић, специјалиста гинекологије и акушерства, начелник Службе за здравствену заштиту жена у шабачком Дому здравља „др Драга Љочић“.

Природна транзиција, не болест
Саме клиничке симптоме најлакше је поделити према времену настајања, па се тако класификују на ране, средњерочне и касне. Рани симптоми подразумевају умор, психичке тегобе које се најчешће испољавају у виду депресије, поремећаји спавања.

- Валузи су постали синоним за менопаузу и најчешће се јављају ноћу, током спавања. Средњерочни симптоми се обично испољавају 5 до 10 година од менопаузе и манифестују се као урогенитална атрофија, промене коже и косе, смањење либида и когнитивних функција. Касни симптоми долазе чак после 10 па и до 30 година касније и у њих спадају кардиоваскуларне болести и поремећај чула – наводи.

Промене условљене падом естрогена
Хормонске промене током менопаузе, нарочито смањење нивоа естрогена, могу довести до губитка коштане масе и повећаног ризика од остеопорозе. Ова болест може посебно бити проблематична код старијих жена због могућности прелома костију чак и при мањим падовима или повредама.

- Због тога је важно обратити пажњу на превенцију која се односи на уравнотежену исхрану, редовну физичку активност, одржавање здраве телесне масе и по потреби увођење хормонске терапије која може успорити губитак коштане масе. Пад естрогена доводи и до промена које повећавају ризик од кардиоваскуларних болести иако није једини који на то утиче. У менопаузи масноће почињу да се акумулирају у абдомену, обавијају унутрашње органе, срце. На липидни статус утиче доста фактора међу којима су гојазност, пушење, алкохол, уопште стил живота. Комбинација правилне исхране и промена начина живота може помоћи у смањењу холестерола у менопаузи а редовно вежбање ће учинити срце и крвни систем ефикаснијим а крвни пристисак на здравом нивоу – објашњава др Мишић.

Фото: Глас Подриња

Препарати, лекови, суплементи
У периоду нередовних циклуса карактеристичних за фазу пременопаузе, честа је појава јаке главобоље и раздражљивости што је директна последица повећаног нивоа естрогена у односу на прогестерон, објашњавају стручњаци.

- Ту се може помоћи давањем малих количина прогестерона. Код превремене менопаузе која се јавља у касним тридесетим и раним четрдесетим годинама, или у случајевима вештачке менопаузе изазване појединим оперативним захватима, хормонска надокнада је неизбежна. Она се уводи и када су симптоми при природној менопаузи веома изражени као и у превенцији или самој терапији остеопорозе и других обољења. Оно што је важно, јесте да је уз примену хормонске терапије неопходна редовна гинеколошка контрола као и контрола дојки и лабораторијска анализа функције јетре. Биљни препарати у терапији су такође корисни првенствено они на бази црвене детелине и соје пошто ове биљке могу ублажити тегобе, редуковати таласе врућине – валунге, али и поправити расположење, смањити осећај умора и проблеме несанице. Најважније је свакако животни стил који подразумева уношење беланчевина, белог меса, разноврсност воћа и поврћа у исхрани и са друге стране, смањивање уноса угљених хидрата и масноћа – напомиње специјалиста гинекологије.

Побољшање општег стања може се потпомоћи и суплементацијом која подразумева уношење активног облика витамина Д, магнезијума и калцијума што је посебно значајно за очување костију.