“Мотор возим још од девете године. Мој први мотор био је татин стари Томос апенац, касније Јамаха Вираго 125, а данас је мој верни сапутник Хонда ВТ 500 Кастом. Однос према мени као жени у клубу је пун поштовања. Дешава се да ме возачи зауставе само да би ми рекли: „Свака част“, наводи Зорица Савић Зоцке, бајкерка, чланица Мото клуба „Чивија“
Бити жена у бајкерском свету није једноставно. Обавезе око посла, куће и породице често остављају мало времена за хобије и страсти. Ипак, за Зорицу Савић, бајкерима познату под надимком Зоцке, двоточкаши су љубав која је део њеног живота још од детињства.
-Мотор возим још од девете године. Мој први мотор био је татин стари Томос апенац, касније Јамаха Вираго 125, а данас је мој верни сапутник Хонда ВТ 500 Кастом. Она је у срцу и са њом сам обишла на десетине мотоскупова, прича Зоцке. Фото: Приватна архива[/potpis
Рођена у селу Петковица, у бајкерски свет ушла је кроз Мото клуб „Чопор“ из Прњавора. То јој је, како каже, била одскочна даска да једног дана оствари сан, да постане члан шабачког Мото клуба „Чивија“. -Годинама сам гледала њихове чланове, дружења, хуманитарне акције и путовања. Био је то за мене тада сан о томе како постати део тог тима. Велику подршку сам добила 2018. године, када ме је члан клуба Драган Цветановић (Бата Цвеле) предложио да стажирам. Две године сам прошла без икаквих привилегија, правила су иста за све. Данас, ево већ седам година, сам пуноправни члан „Чивије“. То је мој понос, истиче Зорица. Фото: Приватна архива
Подршка породице никада није изостала. Супруг Асмир, такође дугогодишњи бајкер, увек је уз њу, а један од близанаца, син Милош, већ у 14. години вози крос мотор и чека да положи за дозволу како би постао равноправан члан клуба. Други син, Стефан, како кроз осмех каже Зоцке, није баш за бајкерство и њему је „довољан само понеки круг“.
-Велику снагу даје ми породица. Они су одмах прихватили моју одлуку и подржали ме. Сада смо заправо сви љубитељи двоточкаша, па могу да кажем да смо комплетна бајкерска породица, додаје Зоцке. За своје чланове из клуба има најлепше речи. Само прошле године обишла је 46 мото догађаја, и то све на својој Хонди. Каже да више воли ближе дестинације због обавеза, али да су јој ти тренуци дружења најдрагоценији.
-Однос према мени као жени у клубу је пун поштовања. Гледају ме и чувају као сестру, раме уз раме сам са њима у свему. Велики респект за момке и хвала им на томе. Наши бајкерски сусрети нису само вожње. То су пријатељства, смех, шала, дружења у просторијама клуба у Шапцу. Ми смо једна велика породица. Наш мото је - сви за једног, један за све, каже Зорица.
Дешава се да ме возачи зауставе само да би ми рекли: „Свака част“. Негативних коментара увек ће бити, али много више је лепих и позитивних
У свом послу у фабрици обуће у Слепчевићу, Зорица има подршку и од колега. Често јој, прича, кажу да им је фасцинантно што мала жена вози велики мотор. Фото: Приватна архива
-Дешава се да ме возачи зауставе само да би ми рекли: „Свака част“. Негативних коментара увек ће бити, али много више је лепих и позитивних. То је оно што ме покреће, поручује Зорица.
За Зоцке, бајкерство није само вожња, то је стил живота, слобода, пријатељство и снага. Истиче да мотор није само машина, него део ње, а да је, када вози своја и потпуно срећна.
Фото: Приватна архива[/potpis
Фото: Приватна архива
Фото: Приватна архива
