У шабачкој болници преради се близу три и по тоне инфективног отпада годишње

Близу три и по тона инфективног отпада преради се годишње у Постројењу за третман медицинског отпада у Општој болници “Др Лаза К. Лазаревић” у Шапцу. Употребљене газе, завоји, тупфери, компресе, рукавице, маске, игле, шприцеви и све остало што је било у контакту са пацијентом, односно пацијентовим телесним течностима, пре одлагања у контејнере мора да прође кроз специјалну обраду. Тек тада овај отпад је безбедан за животну средину.

Све што стигне у Постројење мора прво да се стерилише у аутоклаву, истиче санитарни инжењер Наташа Ракић, која је одговорно лице за медицински отпад и животну средину у шабачкој болници. А селекција се ради већ на одељењима. Инфективни отпад одлаже се у специјалне жуте вреће и у жуте пластичне кутије намењене за оштре предмете. Потом се вреће и кутије затварају, обележавају декларацијом и достављају Постројењу на даљи третман.

– На самом улазу у Постројење за третман медицинског отпада, мери се тежина садржаја врећа и кутија, а потом пакује у металне добоше који иду у аутоклав на стерилизацију. У један аутоклав може да стане шест добоша или од 25 до 30 килограма отпада. Стерилизација траје 30 минута на 121 степен Целзијуса. Када се отпад стерилише, пребацује се у дробилице где се уситњава и тек након тога постаје безбедан за околину и непрепознатљив због евентуалних злоупотреба – објашњава Наташа Ракић и додаје да се током поступка стерилизације раде три врсте контроле и то хемијска, биолошка, као и физичко–хемијска.
Шабачка болница била је прва установа у Србији која је 2007. године ушла у пилот пројекат Министарства здравља који се тицао управљања медицинским отпадом. Осим заштите животне средине, циљ третмана је и заштита запослених посебно од повређивања на оштре предмете попут употребљених игала. Мале жуте пластичне кутије које пацијенти могу видети у свакој амбуланти где се обављају интервенције имају двојаку улогу: адекватно одлагање и безбедно уклањање игала са шприцева и са система за инфузију.
– Оштри предмети су веома опасни. Истраживања која су у свету рађена 2000. године показала су да је неадекватно поступање са употребљеним иглама довело до 21 милиона инфекција вирусом хепатитиса Б, два милиона инфекција хепатитисом Ц и 250.000 инфекција ХИВ–ом.

Имплементација пројекта управљања медицинским отпадом одмах је довела до позитивних резултата који се огледају у вишеструком смањивању повређивања запослених на оштре предмете. Морам да нагласим да инфективни отпад у болницама не само да је ризик за запослене, већ и за пацијенте, као и за посетиоце. Зато је третман који дуги низ година спроводимо у нашој установи изузетно важан за безбедност и здравље свих – наглашава Наташа Ракић.
Поред Наташе Ракић, за безбедност Шапчана који се лече, раде и посећују шабачку болницу задужени су још и Зорица Мијаиловић, виши санитарни техничар, а као оператери ангажовани су Александар Ранђић, Весна Адамовић и Тамара Ранковић.