Лазар Торбица - од учесника до организатора Београдског Шопен феста

Четрнаести Београдски Шопен Фест, међународни фестивал посвећен стваралаштву Фредерика Шопена од 1. до 7. октобра окупио је врхунске пијанисте, професоре и младе таленте из земље и иностранства.

Овогодишњи програм одржан је у Београду, Новом Саду и Крагујевцу и понудио једанаест концерата који су обухватили Шопенов клавирски, али и ретко извођени камерни и вокални опус.

Тимски рад и одговорност
За младог уметника и пијанисту, Шапчанина Лазара Торбицу, овогодишње издање имало је посебно значење- први пут био је део организационог тима манифестације који је још као дете пратио и у коме је сам победио на једној од ранијих едиција.

-На неки начин, и ја сам дете тог фестивала. Освојио сам награду на једној од ранијих едиција, а касније ми је Шопен фест отворио врата да свирам на многим значајним местима. Сада сам имао прилику да учествујем с друге стране- да помогнем у његовој реализацији- каже Лазар.

У организацију је ушао на позив директорке фестивала Миленије Рељић, коју познаје дуги низ година. Како наводи, можда је управо њен утисак о његовом ангажовању у Херцег Новом, где је претходно био уметнички директор Adriatic Piano Festa, довео до нове сарадње. У тиму фестивала сви су помагали једни другима, без стриктно подељених улога. Преговори, планирање и координација били су део свакодневних задатака.

-Миленија ме позвала да се прикључим тиму. У организацији нема строго подељених улогa. Радили смо заједно, нас двоје и Вук Божиловић и помагали једни другима, уз своје редовне обавезе- од преговора и планирања до слања мејлова и координације програма- објашњава он.

Фото: Приватна архива

Ипак, улазак у организацију није био без треме. Лазар је отворено признао колико је интензивно размишљао о свему што фестивал носи- како ће све да се организује, како ће изгледати програм, хоће ли извођачи и публика бити задовољни. Присетио се времена када је био учесник и помало дивио младим музичарима пред истим изазовима.

-Када сам био млађи, уживао сам у концертима, аплаузима, без превелике бриге. Сада, као зрелија особа и у новој улози организатора, посматрао сам то из сасвим другачијег угла. Трема увек постоји, али она је више продукт одговорности него страха- каже Лазар.

Фестивал је свечано отворен концертом у Новом Саду 1. октобра, а током седам дана публика је могла да ужива у богатом и пажљиво осмишљеном репертоару. Програм је био конципиран тако да прикаже целокупан Шопенов стваралачки опус- не само клавирски, већ и камерни и циклус соло песама за глас и клавир.

Пијанизам врхунског квалитета
-То се ретко чује, а нама је било важно да публици представимо и тај део његовог стваралаштва, инспирисан природом, са посебном нотом домољубља и романтике. На неки начин, то је била мала ексклузива у концертној понуди на овим просторима- истиче он.

Када сам био млађи, уживао сам у концертима, аплаузима, без превелике бриге. Сада, као зрелија особа и у новој улози организатора, посматрао сам то из сасвим другачијег угла. Трема увек постоји, али она је више продукт одговорности него страха

Међу једанаест концерата издвојио би, каже, наступе камерних ансамбала и рецитал италијанског виртуоза Александра Гађијева у Београдској филхармонији- врхунски уметнички доживљај, „пијанизам светског квалитета“.

Поред рада у организацији, Лазар Торбица је успео да паралелно води сопствену музичку каријеру. Рођен 1999. године у Шапцу, музичко образовање је започео још у детињству, а током школовања освојио је више од четрдесет првих награда на домаћим и међународним такмичењима. Усавршавао се код реномираних педагога као што су Рита Кинка, Арбо Валдма и Жак Рувије, а дипломирао и магистрирао на Академији уметности у Новом Саду. Пре уласка у организацију Београдског Шопен Феста, био је уметнички директор фестивала у Херцег Новом.

Планови
-Ове године сам имао прилику да сагледам фестивал изнутра. Много сам научио и то искуство ми значи не само за будуће организације, већ и за мој сопствени развој- закључује Лазар.

И док признаје да је организација фестивала у једном тренутку стављала његово свирање у други план, планови су јасни- враћа се клавиру.

-Желим да се поново фокусирам на пијанизам, да радим на свом репертоару и концертима. Организација је била интензивна и драгоцена, али сада је време да музику ставим у први план- каже он са осмехом и сигурношћу коју доноси још једно ново искуство.