19. фебруар 2026.19. феб 2026.
Фото: NALED
ММФ прогнозира 3% привредног раста, снажнији замах зависи од нових инвестиција
Током прошле године Србија је забележила успоравање привредног раста – БДП је порастао свега 2%, знатно испод ранијих пројекција, а сличан тренд захватио је и земље Централне и Источне Европе, закључено је на макроекономском панелу који је организован уз подршку Владе Краљевине Шведске.
Догађај је организован у просторијама КПМГ, члана председништва Савеза за фер конкуренцију НАЛЕД-а.
- У Србији су се шансе за успех мало смањиле, предвиђамо 3% раста за ову годину што је ниже од стварног раста 2024. Ипак, српска економија је и даље отпорна. Важно је да се улаже у људски капитал и да се побољша пословно окружење. Да би задржала раст Србија мора да доведе комплексне и технолошке инвестиције, што изостаје.
Међу приоритетима ми видимо привредно право и транспарентно и правично спровођење уговора. Такође, потребно дигитализовати привредне судове, што би довело до веће ефикасности, и модернизовати Закон о раду и прописе о раду, као и унапредити регулативу у вези са привременим и повременим пословима - истакао је Лев Ратновски, представник ММФ-а у Србији.
Он је навео да је, према индексу спремности за коришћење вештачке интелигенције, Србија рангирана као прва земља на Западном Балкану, али да и даље постоји значајан простор за унапређење, нарочито у домену образовања.
На панелу је истакнуто да ЕУ остаје најважнији спољнотрговински партнер Србије, на који се пласира две трећине извоза. Када је у питању трговина са светом, током 2025. укупан извоз порастао је 8,4%, док је увоз растао 7,2%, уз спољнотрговински дефицит од 8,8 милијарди евра.
- Као континентална земља, Србија дословно живи од проточности својих граница – сваки сат задржавања камиона значи веће трошкове и мању конкурентност наших извозника. Док је Европска унија наше кључно тржиште, нове мере попут система ЕЕС, евидентирања улазака и излазака из ЕУ, и додатних регулаторних захтева стављају пред привреду озбиљан тест издржљивости. Зато је пресудно да обезбедимо брзе и предвидиве процедуре, али и снажну институционалну подршку компанијама, како би Србија из овог таласа промена изашла конкурентнија, отпорнија и спремна за дугорочну игру на европском тржишту – навео је Александар Симић, менаџер за регулаторну реформу НАЛЕД-а.
Посебна пажња посвећена је паду прилива страних директних инвестиција, које су током 2025. године износиле 3,8% БДП-а, односно око 2,5 милијарде евра – приближно упола мање него претходне године. Говорећи о фискалним кретањима, речено је да јавни дуг остаје испод 50% БДП-а, али да се у 2026. очекује благи раст дефицита на око 3% БДП-а, првенствено због високих јавних инвестиција.
- Важно је да у Србији већ годинама имамо поприлично објективне прогнозе. Инфлација је можда највећа непознаница након укидање уредбе о маржама. Време је да преиспитамо модел раста, јер имамо поприлично нестабилну ситуацију у свету тренутно. Монетарну политику такође треба преиспитати јер јачање националне валуте није рационално - објаснио је Владимир Вучковић, предавач на Мокрогорској пословној школи.
- Економски се налазимо у интересантном тренутку - дигитализација се није завршила, а вештачка интелигенција и агенда одрживости покренуле су „нову индустријску револуцију“. Прилагођавање ће бити неминовно како за компаније тако и за све остале релевантне институције и банке. Видим тему одрживости као предуслов конкурентности у свету ка коме идемо. Потребно је структурисати активности кроз доношење усмеравајуће регулативе. У том контексту, очекују се измене Закона о рачуноводству и преузимања регулативе која на нивоу ЕУ обавезује компаније да извештавају о одрживости, што се очекује да буде пренето и у домаћи правни систем. - рекао је Урош Милосављевић, партнер КПМГ-а.
Догађај је организован у просторијама КПМГ, члана председништва Савеза за фер конкуренцију НАЛЕД-а.
- У Србији су се шансе за успех мало смањиле, предвиђамо 3% раста за ову годину што је ниже од стварног раста 2024. Ипак, српска економија је и даље отпорна. Важно је да се улаже у људски капитал и да се побољша пословно окружење. Да би задржала раст Србија мора да доведе комплексне и технолошке инвестиције, што изостаје.
Међу приоритетима ми видимо привредно право и транспарентно и правично спровођење уговора. Такође, потребно дигитализовати привредне судове, што би довело до веће ефикасности, и модернизовати Закон о раду и прописе о раду, као и унапредити регулативу у вези са привременим и повременим пословима - истакао је Лев Ратновски, представник ММФ-а у Србији.
Он је навео да је, према индексу спремности за коришћење вештачке интелигенције, Србија рангирана као прва земља на Западном Балкану, али да и даље постоји значајан простор за унапређење, нарочито у домену образовања.
На панелу је истакнуто да ЕУ остаје најважнији спољнотрговински партнер Србије, на који се пласира две трећине извоза. Када је у питању трговина са светом, током 2025. укупан извоз порастао је 8,4%, док је увоз растао 7,2%, уз спољнотрговински дефицит од 8,8 милијарди евра.
- Као континентална земља, Србија дословно живи од проточности својих граница – сваки сат задржавања камиона значи веће трошкове и мању конкурентност наших извозника. Док је Европска унија наше кључно тржиште, нове мере попут система ЕЕС, евидентирања улазака и излазака из ЕУ, и додатних регулаторних захтева стављају пред привреду озбиљан тест издржљивости. Зато је пресудно да обезбедимо брзе и предвидиве процедуре, али и снажну институционалну подршку компанијама, како би Србија из овог таласа промена изашла конкурентнија, отпорнија и спремна за дугорочну игру на европском тржишту – навео је Александар Симић, менаџер за регулаторну реформу НАЛЕД-а.
Посебна пажња посвећена је паду прилива страних директних инвестиција, које су током 2025. године износиле 3,8% БДП-а, односно око 2,5 милијарде евра – приближно упола мање него претходне године. Говорећи о фискалним кретањима, речено је да јавни дуг остаје испод 50% БДП-а, али да се у 2026. очекује благи раст дефицита на око 3% БДП-а, првенствено због високих јавних инвестиција.
- Важно је да у Србији већ годинама имамо поприлично објективне прогнозе. Инфлација је можда највећа непознаница након укидање уредбе о маржама. Време је да преиспитамо модел раста, јер имамо поприлично нестабилну ситуацију у свету тренутно. Монетарну политику такође треба преиспитати јер јачање националне валуте није рационално - објаснио је Владимир Вучковић, предавач на Мокрогорској пословној школи.
- Економски се налазимо у интересантном тренутку - дигитализација се није завршила, а вештачка интелигенција и агенда одрживости покренуле су „нову индустријску револуцију“. Прилагођавање ће бити неминовно како за компаније тако и за све остале релевантне институције и банке. Видим тему одрживости као предуслов конкурентности у свету ка коме идемо. Потребно је структурисати активности кроз доношење усмеравајуће регулативе. У том контексту, очекују се измене Закона о рачуноводству и преузимања регулативе која на нивоу ЕУ обавезује компаније да извештавају о одрживости, што се очекује да буде пренето и у домаћи правни систем. - рекао је Урош Милосављевић, партнер КПМГ-а.
NALED
Актуелно
Најновији број
19. фебруар 2026.
