2. мај 2026.2. мај 2026.

Ноћ 2. маја 1999: Детаљи акције у којој је срушен амерички Ф-16

На данашњи дан, 2. маја, навршава се годишњица обарања америчког ловца Ф-16, акције у којој је тим пуковника Слободана Живановића приземљио будућег команданта Ратног ваздухопловства САД, Дејвида Голдфејна.

Бомбардер Ф-16 оборен је у ноћи 2. маја. Пуковник Живановић, начелник штаба 544. Моторизоване бригаде, те ноћи је са својим тимом био на командном месту на оперативном дежурству. Преко система обавештавања јављено је да је авион погођен у рејону Срема, а погодио га је исти дивизион који је већ оборио Ф-117 („невидљивог“).

-Знало се да ће погођени авион прелетети нашу територију. Линијом командовања, од оперативног центра Дринске дивизије наређено је да дејствујемо како бисмо га докрајчили. На Летњиковцу је добио погодак из наше „праге“, цевног система за против ваздушно дејство. Већ у Варни је вукао за собом „ватрену лопту“. Пилот се, у падајућем лету, катапултирао у Синошевићу. Авион се срушио у северозападном рејону села Накучани, у шуму Ждраловац. Пао је и распао се. Поред њега су пронађене и две неексплодиране ракете заривене у земљу. Шта је тражио то је и добио, истиче Живановић.

Убрзо је стигла и наредба да се изврши потрага и пилот ухвати жив. Међутим, његови саборци пронашли су га пре југословенске војске и мештана. Колико је пилот потпуковник Дејвид Голдфејн био битан говори и податак да је касније унапређен у чин генерала и главног човека Ратног ваздухопловства САД. Те ноћи га је тражила група за спасавање од око 40 авиона, међу којима је било 10 ловачких авиона Ф-16, 4 авиона А10 (бомбардера), 8 хеликоптера апача, 2 авиона за спасавање и авио цистерна за допуњавање горива у ваздуху. Пилот је на себи имао одашиљач који је слао сигнале где се налази, чиме је био у знатној предности.

-Ноћ је била ведра, али паклена. Од неких 2.00 до 4.45 трајала је потрага и „лудовање“ Натоваца на нашем небу. Апач који је био у обезбеђењу авиона за спасавање испалио је рафал упозорења по крововима кућа, а на асфалту је нађено око 200 митраљеских чаура, сећа се Живановић.

Тог јутра је наша потера на њиви пронашла падобран, катапултирано седиште, кацигу, пиштољ и крваву рукавицу.

Из тих дана пуковник Живановић као најзахтевније памти непрекидно премештање команде и јединица, које је морало да се ради ноћу. Цистерне са горивом крили су по напуштеним зградама и хангарима.