12. март 2019.12. мар 2019.
ЈЕЛЕНА КОСТИЋ, СТОМАТОЛОГ И СТРАСТВЕНА МОТОРИСТКИЊА
ЗУБАРКА НА МОТОРУ, БАЈКЕРКА У ОРАДИНАЦИЈИ
Животни пут Јелене Костић је, на неки начин, био одређен много пре него што је рођена пре 28 година. Са једне стране јој је следовао Харли Дејидсон, а са друге стоматологија.
Јеленин отац Мићко је довезао први Харли Дејвидсон у Шабац још 1986. године. Био је то један од прва три Харлија у оној Југославији. Јелена је имала ту срећу да још као беба седне на Харлија и то је постала вечна обострана љубав. Првог Харлија је добила за свој 18. рођендан, а самостално је возила мотор са већ седам година, али то можда није требало да напишемо. Знала је да јој је Харли предодређен, а онда је одлучила да оде корак даље од свог оца зубног техничара и уписала стоматологију. Данас је зубарка. Зубарка на мотору, бајкерка у одринацији.
- Харли Дејвидсон није само мотор и вожња. То је начин живота. Харли је број један у свету и ту немa шта много да се прича. Ми се додатно потрудимо да сваки Харли буде прича, филозофија за себе – каже Јелена.
УДАЈА НА ХАРЛИЈУ
Начули смо да постоји један момак који је окупирао Јеленино срце, и то је дивно.
- Чак и ако не воли моторе, а воли, поред мене мора да их заволи. Уосталом, ево и ти си пао на шмек ових машина, зар, не? Мираз је спреман, а младожења ће добити Харлија. Мало ли је – каже на крају Јелена.
Љубав комплетне Јеленине породице не огледа се само у вожњи Харлија и поседовању овог мотора. Она је очита и у сервису за ове моторе који је веома цењен и ван граница наше земље.
- Из свих околних земаља нам довозе Харлије на дораду и сервисирање. Неко купи један модел, а жели да га преуреди по свом укусу и потребама, и ми то управо у свом сервису радимо – истиче Јелена.
Имали смо прилику да међу неколико Харлија у њиховом сервису видимо и два која су стигла чак из Аустралије.
Њена мајка додаје да је то посао који траје и неретко се дешава да власници Харлија које су дотерали на сервис и заноће код њих.
САМО ЈЕДАН УДЕС
Јелена је имала само један удес у свом животу за све време вожње мотором.
- Ишла сам са својим Харлијем у Сремску Митровицу и налетела сам на неку рупу у путу и било је неминовно да „полетим“. Важно је да кажем да сви ми поштујемо прописе и све учеснике у саобраћају. Не беснимо, али некада стварно нисмо криви за удесе који нам се десе – додаје Јелена.
- Тако се ставрају велика пријатељства. Сви смо ми велика породица људи који воле и поштују Харлија. Код нас људи дођу као муштерије, а оду као велики пријатељи – каже мајка.
За Харлија важи да када се седне на мотор сви су возачи исти. Није битно ни да ли су банкари, политичари, спортисти, музичари, чиновници, мајстори. Све их веже иста љубав и то она према Харлију.
- Возити Харлија је стварно привилегија и посебан осећај. Када се нађете за ручицама овог јединственог мотора немате жељу за дивљањем, већ за уживањем у свакој секунди коју проведете на њему. То није мотор са којим се лудује и постижу неке језиве брзине. Он служи да осетито оно најлепше у вожњи – ваздух, дим, прашину – истиче Јелена.
Занимљиво је да веома мали број жена, иначе, вози моторе, а нарочито Харлија. Због тога је Јелена права атракција.
- Када ме полиција заустави, то учини не због неког прекршаја, већ да би видели мотор и сликали се поред њега. Изненађење буде још веће када виде мене на мотору, просто се зачуде, девојка на Харлију – напомиње наша саговорница.
Према њеним речима, Шабац је високо котиран када је реч о Харли Дејвидсону. Наш град је број један када је реч о броју У Србији. Има их више од 50.
Н. К.
Јеленин отац Мићко је довезао први Харли Дејвидсон у Шабац још 1986. године. Био је то један од прва три Харлија у оној Југославији. Јелена је имала ту срећу да још као беба седне на Харлија и то је постала вечна обострана љубав. Првог Харлија је добила за свој 18. рођендан, а самостално је возила мотор са већ седам година, али то можда није требало да напишемо. Знала је да јој је Харли предодређен, а онда је одлучила да оде корак даље од свог оца зубног техничара и уписала стоматологију. Данас је зубарка. Зубарка на мотору, бајкерка у одринацији.
- Харли Дејвидсон није само мотор и вожња. То је начин живота. Харли је број један у свету и ту немa шта много да се прича. Ми се додатно потрудимо да сваки Харли буде прича, филозофија за себе – каже Јелена.
Начули смо да постоји један момак који је окупирао Јеленино срце, и то је дивно.
- Чак и ако не воли моторе, а воли, поред мене мора да их заволи. Уосталом, ево и ти си пао на шмек ових машина, зар, не? Мираз је спреман, а младожења ће добити Харлија. Мало ли је – каже на крају Јелена.
Љубав комплетне Јеленине породице не огледа се само у вожњи Харлија и поседовању овог мотора. Она је очита и у сервису за ове моторе који је веома цењен и ван граница наше земље.
- Из свих околних земаља нам довозе Харлије на дораду и сервисирање. Неко купи један модел, а жели да га преуреди по свом укусу и потребама, и ми то управо у свом сервису радимо – истиче Јелена.
Имали смо прилику да међу неколико Харлија у њиховом сервису видимо и два која су стигла чак из Аустралије.
Њена мајка додаје да је то посао који траје и неретко се дешава да власници Харлија које су дотерали на сервис и заноће код њих.
Јелена је имала само један удес у свом животу за све време вожње мотором.
- Ишла сам са својим Харлијем у Сремску Митровицу и налетела сам на неку рупу у путу и било је неминовно да „полетим“. Важно је да кажем да сви ми поштујемо прописе и све учеснике у саобраћају. Не беснимо, али некада стварно нисмо криви за удесе који нам се десе – додаје Јелена.
- Тако се ставрају велика пријатељства. Сви смо ми велика породица људи који воле и поштују Харлија. Код нас људи дођу као муштерије, а оду као велики пријатељи – каже мајка.
За Харлија важи да када се седне на мотор сви су возачи исти. Није битно ни да ли су банкари, политичари, спортисти, музичари, чиновници, мајстори. Све их веже иста љубав и то она према Харлију.
- Возити Харлија је стварно привилегија и посебан осећај. Када се нађете за ручицама овог јединственог мотора немате жељу за дивљањем, већ за уживањем у свакој секунди коју проведете на њему. То није мотор са којим се лудује и постижу неке језиве брзине. Он служи да осетито оно најлепше у вожњи – ваздух, дим, прашину – истиче Јелена.
Занимљиво је да веома мали број жена, иначе, вози моторе, а нарочито Харлија. Због тога је Јелена права атракција.
- Када ме полиција заустави, то учини не због неког прекршаја, већ да би видели мотор и сликали се поред њега. Изненађење буде још веће када виде мене на мотору, просто се зачуде, девојка на Харлију – напомиње наша саговорница.
Према њеним речима, Шабац је високо котиран када је реч о Харли Дејвидсону. Наш град је број један када је реч о броју У Србији. Има их више од 50.
Н. К.
Актуелно
Најновији број
25. април 2024.
