Инфо

21. октобар 2021.21. окт 2021.
За праве ствари увек је право време
ПОКРЕНИ СЕ... (12)

За праве ствари увек је право време

Колико смо као друштво одмакли у погледу родне равноправности? Да ли је питање једнакости полова само или и питање језика? Каква је ситуација на територији Мачванског округа на ову тему? Ко су жене које су успеле да се остваре на свим пољима, на које су препрека наилазиле и шта им је причињавало највећу сатисфакцију на путу успеха? Ово су нека од питања на које ћемо покушати да одговоримо серијом текстова у оквиру рубрике Покрени се, подржане од стране Министарства културе и информисања Републике Србије
Мама студент, мама запослена у државном сектору, а онда и мама предузетница докторка стоматологије из Богатића Весна Алексић, поручје да је све могуће остварити у оној мери колико у успех верујемо и на свом путу имамо подршку, пре свега брачног партнера, а онда и осталих битних људи. Немогуће постаје могуће када реално процените своје снаге и организујете сваки минут, али понекад и ризикујете, поручује власница стоматолошке ординације “Алексић” из Богатића, мајка троје деце, од којих најстарији син има 22 године, средњи близу 18, а најмлађа ћерка десет.

Млада мама
Од првог дана факултета дели све са својим партнером, данашњим мужем. Први син је дошао на завршној години. Каже да је, као и остало двоје дете љубави, због којег су све превазиђене тешкоће добиле свој смисао.

Ревносни студент, једна од оних који никада нису пали испит, ишла је од катедре до катедре не би ли јој омогућили да преостале испите положи са својом групом. Нису јој изашли у сусрет, али у нaмери да дипломира у року је успела.

Анегдоте и предрасуде
-Долази пацијент у болу на врата ординације и пита “Могу ли да извадим зуба ?” ; “Може, изволите седите”. Пацијент се осврће и пита “А где је доктор?”. На моје “Па ја сам доктор”, добијам “Ти?! А не, мени треба неко мушко!” - прича Весна једну од анегдота из зубарске праксе и додаје:
-Како сам се тада осећала знају само моје колегинице које су биле у истој ситуацији. На факултету не постоји мушка и женска диплома, али мислим да је ова ситуација неизбежна за сваку моју колегиницу, бар док не стекне пар година искуства и одређен број пацијената. Менталитет нашег народа непогрешиво верује да је за вађење зуба способан само мушкарац са минимум 100кг тежине.
Друга типична ситуација, са којом је већина женски стоматолога вероватно имала прилику да се суочи је да ако стоматолог мушкарац вади зуб и то траје мало дуже, коментар је - не да ми је био “тврд корен” баш се мушки намучио. Ако стоматолог жена вади зуб и то траје мало дуже, коментар је увек - јој да је видиш каква је килава, мучила се и мучила, шта ми би да седнем код жене.


- Термин порођаја ми је падао у распуст између зимског и летњег семестра, и остала су ми четири испита до краја. Почела сам да их слушам, али нисам завршила. Обишла сам све катедре са питањем да ли могу да добијем потпис, не бих ли полагала испите док сам трудна, a не када се породим и преплаве ме обавезе, али свугде ме је дочекао исти одговор “да, али уколико потпишу и остало троје”. Једино што ми је преостало је да узмем статус мировања шест месеци, и након порођаја положим све испите- прича Весна Алексић и каже да је сваки период материнства имао своје горке и слатке стране, али да ће овај остати упамћен пре свега по изузетној подршци коју је имала од супруга, мајке и свекрве.

-У почетку сам имала подршку обе баке, које су се смењивале. Мој муж, тадашњи колега је , активно учествовао у гајењу нашег првог сина. Сву децу смо уписивали у вртић са годину дана. Кућа, наш дом који смо сами створили је првом сину седма адреса, другом сину трећа, а ћеркици прва. Да смо чекали “услове и боље околности” била бих мајка једног детета- објашњава Весна Алексић.

Мајка запослена у државној установи
Након факултета, са кофером у једној и бебом у другој руци, рођена Зајечарка, удата за, по њеним речима атипичног Мачванина, стиже у Клење. Ту добија службу у стоматолошкој ординацији богатинског Дома здравља и други пут остаје у другом стању. Каже да је свом другом сину, захваљујући чарима подршке државе, могла да посвети максималну пажњу.



-Имала сам продужено боловање јер сам превремено родила сина. Иако је то био стресан почетак, провели смо на неонатологији три месеца, њему сам успела да се посветим у пуном капацитету- објашњава Весна.

Мама предузетница
Када је решила да роди треће дете, увелико је била предузетница. На овом месту су се показале нелогичности система и застоји на путу остваривања мајчинства уколико у исто време обављате посао који се гради годинама, а заснива на поверењу у ваше лично знање и вештине.

-Месецима сам покушавала да се распитам за моја права, али ни један конкретан одговор нисам добила. Чак ми је једна госпођа из надлежних институција рекла: “шта хоћете, имате мужа да Вас издржава”. У том тренутку, код мене је запослена жена, асистент, такође мајка двоје деце. Питала сам шта са њом да радим, одговор је био да је вратим на биро. Дакле, у том тренутку најконкретнији одговор који сам добила је да затворим своју ординацију, јер имам мужа који ће да ме издржава, а да запослену радницу оставим без посла. То је период разочарања. Одржавала сам трудноћу у лозничкој болници, а муж ми је доносио вирмане да потписујем- прича своје искуство Весна Алексић.

Где је решење
Десет година након њеног искуства, Весни се чини да се није пуно одмакло по питању заштите жена предузетница у периоду трудноће. Некако се стиче утисак да су и даље препуштене саме себи и свом сналажењу. Са друге стране, по Алексићкином мишљењу, приликом изналажења неког системског решења треба направити разлику међу делатностима, јер су у овом случају најугроженије оне жене чији цео бизнис почива на њима.

-Стоматологија је специфична делатност. Потребно је време да стекнете поверење пацијената. Када једном затворите врата посао се урушава и крећете испочетка. Предлог да неко други ради уместо мене не пије воду. Поново је потребно време да моји пацијенти стекну поверење у ту особу. Друга ствар је да ја радим цео дан, у току мог радног времена променим два асистента. Буквално покривам два радна места и одговарам за све што се овде дешава, за сваку грешку, сваки квар. То није случај само са стоматологијом, у истој ситуацији су на пример и фризерке, или било која друга занатска радња. Нису све делатности исте и о томе треба посебно водити рачуна када се буду доносила нека решења- објашњава Алексићева.

Немогуће постаје могуће када реално процените своје снаге и организујете сваки минут, али понекад и ризикујете, поручује власница стоматолошке ординације “Алексић” из Богатића, мајка троје деце, од којих најстарији син има 22 године, средњи близу 18, а најмлађа ћерка десет


Све се стигне
Стоматологија тражи своје време, али бити мама је целодневна активност. Како Весна наводи мајке су стално онлајн, присутне у сваком тренутку и сегменту живота. Међутим, предност рађања деце у двадесетим годинама види у томе што су они данас одрасли, а она има енергије и могућности да се посвети неким другим стварима.

-За то сам да се жене одлучују за материнство у ранијим годинама. Сада имам довољно воље и иенергије за неке ствари које нисам стигла јер сам била посвећена деци. Они су сада самостални, а ја имам времена за себе- каже Весна.



Заједништво, али и разлике
Током нашег разговора Весна Алескић је више пута подвукла да све што је до сада постигла успела је у заједништву са мужем. Од почетка су деловали као тим са јасно дефинисаним обавезама. Међутим, бити мама подразумева сталну присутност, па се подразумевало да супруг увек иде корак напред. Тако је и време за специјализацију код њега дошло раније, док је Весна своју, из пародонтолошке микрохирургије недавно у Италији окончала.
Т.Т.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa