Колико смо као друштво одмакли у погледу родне равноправности? Да ли је питање једнакости полова само или и питање језика? Каква је ситуација на територији Мачванског округа на ову тему? Ко су жене које су успеле да се остваре на свим пољима, на које су препрека наилазиле и шта им је причињавало највећу сатисфакцију на путу успеха? Ово су нека од питања на које ћемо покушати да одговоримо серијом текстова у оквиру рубрике Покрени се, подржане од стране Министарства културе и информисања Републике Србије
Ограничења су само у нашим главама. Уколико се неко роди као „позитиван дух“, нема тог правила или друштвеног уверења које ће га спутати да оствари своју сврху и досегне зацртани циљ. О томе сведочи и одборница у Скупштини општине Владимирци Стана Ајдуковић. Рођена у владимирачком селу Крнићу, као четврта ћерка, решила је да остане на родитељском имању и ту заснује породицу. Велика подршка јој је муж, за којег каже да је „нетипични представник“ мушког рода, јер је пристао да дође и живи у њеној кући. Мајка је двоје деце, чија будућност је, како наводи била пресудна да се одлучи да узме учешћа у политичком животу заједнице, али је пре свега самосвесна и остварена жена.
-Ту сам где сам јер волим село и Србију. За мој улазак у политику заслужна су деца, али су она ипак одлучила да живе у иностранству. Син ми је већ две године у Минхену, а ћерка у Бечу. Жао ми је што нисмо заједно, али сам дубоко уверена да сви имао право да доносимо своје одлуке и да ја, као родитељ нисам ту да кочим ничију срећу. Битно ми је да редовно одржавамо контакт, да долазе када могу и да у сваком тренутку осећам њихову бригу за нас- истиче Стана Aјдуковић.
Могла сам све што сам хтела Као и већина наших саговорница, Стана каже да је од како зна за себе могла да буде све што је хтела. Одрастање на селу је имало бројне предности и за њу неописиву чаролију којој је одлучила да буде верна целог живота. Школовала се за фризерку. Користан занат у свим временима, али и нека врста оданости лепоти, без обзира на време и просторе једној од битних женских особина. Касније је пут навео ка звању економског техничара, а последње две године је запослена у ЈКП „Извор“ у Владимирцима.
Рад у јавном предузећу, али и политички ангажман су условили да буде у интензивнијем контакту са великим бројем житеља владимирачке општине, да ближе проникне у њихове потребе, али и судбине жена овог краја.
Мислим да је јако битно да жене схвате да им у животу не теба мушкарац који их спутава и гуши, већ неко са ким ће бити срећне летети и подједнако делити и обавезе и добит, неко с ким ће делити лепоту, а не особа која ће их гурнути у страну зарад задовољења личних циљева
Каже да је упркос видној еманципацији и даље присутна затвореност. Затвореност у смислу немања права на сопствене одлуке, али и неке личне слободе. Објашњава да велики број жена и даље препушта „вођство“ мужу и корача пар корака иза њих. Без могућности да се чује и њихов глас или одлучујућег корака ка економској независности.
-Многе жене су и даље затворене. Немају прави посао, а оно што раде у оквиру домаћинства није довољно вредновано, односно, оне раде, али немају право да самостално располажу зарађеним новцем. Дешавало се да приликом конкурисања за јавне радове оставе бројеве мобилних телефона, а да се на те бројеве јављају мужеви и говоре у њихово име. То не разумем. У мојој породици то није правило и некако ми је баш тешко да схватим да данас у 21. веку неке жене и даље морају да пристају на такво понашање- објашњава Стана Ајдуковић и додаје:
Рад у јавном предузећу, али и политички ангажман су условили да буде у интензивнијем контакту са великим бројем житеља владимирачке општине, да ближе проникне у њихове потребе, али и судбине жена овог краја
-Мислим да је јако битно да жене схвате да им у животу не теба мушкарац који их спутава и гуши, већ неко са ким ће бити срећне летети и подједнако делити и обавезе и добит, неко с ким ће делити лепоту, а не особа која ће их гурнути у страну зарад задовољења личних циљева. Нисмо ту да би имале улогу кућне помоћнице у браку, већ да би се оставриле на свим могућим пољима и дозволимо себи у сваком тренутку да будемо своје. То нема цену.
У владимирачкој Скупштини се чује реч жена Стана Ајдуковић је одборница у владимирачкој Скупштини општине. Каже да је у односу броја мушких и женских одборника испоштован закон, али да женски представници нису само пука статистика већ да се њихов глас заиста чује.
-Наш глас се чује и уважава се наше мишљење, као и код мушких одборника. Нема ту разлике. Сви смо на истом путу- каже Стана, која се у политички живот општине укључила још 2008. године.
-Рано сам схватила да уколико желимо нешто да променимо морамо да будемо активни, али и да се прилагођавамо времену и ситуацији. Моје учешће у овој причи није свако разумео. Знате какви су људи у селу. Не може свако да вас воли и да сваком будете добри, али мени је најбитније да у сваком тренутку имам апсолутну подршку породице и верујем у себе и своје капацитете, истиче Стана. Т.Т.
