На захтев читалаца: Како изгледа психотерапија

Да ли сте некада били на разговору код психотерапеута? Осећате потребу да разговарате са стручном и едукованом особом у домену менталног здравља, али се плашите осуде, опаски људи из окружења када поменете психотерапију. Бринете шта све можете „открити“ о себи. Нисте сигурни како да одаберете терапеута, али ни да ли вам је заиста потребан, а увек је ту и питање „Шта ако неко сазна о чему говорим“. Како изгледа психотерапија, које су најчешће недоумице и питања питали смо за вас Невену Станковић, мастер психолога, психотерапеута у едукацији из релационе трансакционе анализе.

Невена Станковић, мастер психолог, психотерапеута у едукацији из релационе трансакционе анализе (Фото: приватна архива)

Како изгледа први разговор код психотерапеута?
Циљ прве сеансе је упознавање клијента и терапеута. Терапеут ће сеансу обично започети питањем: „Шта Вас доводи код мене“ или „Желела бих да ми кажете нешто о проблему због којег сте одлучили да ми се обратите“ или „Да ли се нешто посебно десило због чега сте овде“. Време сеансе се структуира тако да клијент има довољно времена да пита све што га занима, да терапеут саслуша клијентову причу и да подели са њим почетна запажања. Терапеут ће поставити и нека општа питања о клијентовом животу (нпр. колико има година, чиме се бави, с ким живи, да ли је у партнерском односу, да ли има деце...) како би стекао увид у клијентову актуелну животну ситуацију.

Терапеут ће проверити да ли је клијент у прошлости имао искуства са психотерапијом и тражењем психолошке помоћи. Клијент се информише о методу који терапеут користи, о трајању сеансе и договара се динамика виђања уколико клијент жели да отпочне терапију. Уобичајено је да се сусрети одвијају једном недељно у трајању до 60 минута, али се динамика сусрета прилагођава клијентовим потребама. На првом сусрету терапеут може проверити клијентову мотивацију и очекивања од терапије и какву промену жели да оствари. Клијентова очекивања од терапије је важно разјаснити, ако не на првој сеанси, онда на почетним сеансама, јер се неретко дешава да клијенти долазе очекујући да ће добити конкретан савет и решење проблема већ на првој сеанси. Наш задатак као терапеута је да објаснимо клијенту да смо ту да му помогнемо да разуме своје мисли, емоције и понашања и да га на тај начин подржимо да пронађе најбоље решење за себе.

Терапеут помаже клијенту да постави циљеве који су реални и достижни. Током прве сеансе, клијент стиче утисак о терапеуту и његовом приступу, и на основу тога доноси одлуку да ли жели да отпочне терапију са тим терапеутом.

Прва сеанса понекад може бити веома интензивна јер клијенти долазе у стању повишене тензије, може да буде доста вентилирања од стране клијента, али то је сасвим нормална реакција када се неки садржај дуго времена потискује. Клијент добија подршку да говори слободно и да изрази своје потребе у сигурном и поверљивом окружењу.

Како одабрати адекватног психотерапеута за себе?
Када клијент донесе одлуку да крене на психотерапију, до психотерапеута најчешће долази путем личног истраживања или путем препоруке. Да би неко могао да се бави психотерапијом, неопходно је да има завршен одговарајући факултет и да је формално едукован из области психотерапије. На одабир терапеута утиче и клијентов лични доживљај терапеутовог сензибилитета. Уколико клијент у контакту са терапеутом осећа да добија подршку, разумевање и прихватање, осећа се слободним да прича о својим осећањима, осећа се сигурно, уколико има доживљај да терапеут није само „ловац на патологију“ већ препознаје клијентове потенцијале и снаге и уважава његову јединственост, одабрао је адекватног терапеута за себе. Терапеут је адекватан за нас када имамо осећај да смо „кликнули“ са њим. Уколико се то не деси, сасвим је у реду да клијент потражи другог терапеута. Важно је истаћи да не постоји један терапеут који ће пријати свим клијентима.

Истраживања показују да задовољство клијената терапеутом зависи од особина као што су: аутентичност, отвореност, заинтересованост за клијента и посвећеност, емпатичност, осетљивост за потребе клијента, смисао за хумор

Сматрам да је при одабиру терапеута важно да је и сам терапеут прошао своју личну терапију, што је један од предуслова за бављење психотерапијом. Избегавајте стручњаке који нису спремни да прођу оно што очекују од клијента и који сматрају да им психотерапија није потребна.

Истраживања показују да задовољство клијената терапеутом зависи од особина као што су: аутентичност, отвореност, заинтересованост за клијента и посвећеност, емпатичност, осетљивост за потребе клијента, смисао за хумор. Одговоран терапеут је професионалац, не остварује са клијентом пријатељску или романтичну везу, али је спреман да подели са клијентом оне садржаје из свог живота који су у функцији решавања клијентових проблема и развоја његове личности. Привидна зависност коју клијент ствара у односу на терапеута је само привремена јер етичан терапеут подстиче независност код клијента, слободу одлучивања и не намеће му своје стандарде живљења.

До које мере психотерапија може да помогне, а када је потребна друга стручна помоћ?
Ако ме питате када је потребно укључивање психијатра, то је када клијент није у стању да активно учествује у психотерапијском процесу. Под активним учешћем подразумевамо: очуване вољно нагонске динамизме (интересовање, сан, апетит), капацитет за доживљавање пријатних осећања, ношење са болним емоцијама и фрустрацијама на које се наилази током терапије, веровање у моћ психотерапије и сходно томе високу мотивисаност за промену и самодисциплину. Подршка психијатра је потребна када је израженост симптома таква да је неопходна и фармакотерапија.

Како изгледа целокупан процес психотерапије?
На ово питање није лако дати општи одговор јер сам ток психотерапије зависи од психотерапијског правца који терапеут користи и личног стила терапеута. Из угла релационе трансакционе анализе, то је процес у ком се кроз разговор истражују клијентова осећања, уверења, понашања и важни животни догађаји. Током психотерапије клијент се суочава са собом и са реалношћу свог живота, што може бити болно, а пут промене је дуг и непредвидив. Циљ терапије је да клијент промени непродуктивне обрасце мишљења и понашања, проблематичне навике, да прихвати и разуме своја непријатна осећања, да неизбежне тешкоће, фрустрације и губитке дочека са вером у сопствене снаге и да свој унутрашњи свет сагледава на другачији начин.

Током процеса ради се на освешћивању потиснутих садржаја у циљу повезивања прошлости и будућности, односно целовитијег доживљавања у садашњости. Важан фактор терапијске промене јесте однос који се формира између клијента и терапеута, тј. терапијски савез који је испуњен разумевањем, поверењем, прихватањем и саосећањем. На тај начин клијенти добијају простор да зацеле ране, разумеју своје емоције и усвоје нова знања. Лековити ефекти терапијског односа се преносе и на односе које клијент има у свом свакодневном окружењу.

Важно је веровати у процес, бити стрпљив са собом и признати и мале успехе који се дешавају на том путу промене

Клијенти понекад, у терапијском односу, по први пут, искусе задовољење неких базичних потреба. Током психотерапијског процеса, терапеут ће повремено конфронтирати клијента, али је важно да клијент осећа да никада неће бити одбачен као особа. ТА терапеут полази од претпоставке да ће он и клијент преузети заједничку одговорност за остваривање оне промене коју клијент жели да постигне. Терапеутов задатак није да уради неке ствари уместо клијента, нити клијент може очекивати да ће терапеут урадити све уместо њега.

Трајање и исход терапије је тешко унапред предвидети јер зависи од спремности и посвећености клијента да ради на својој промени, од тежине проблема и односа који је формиран између терапеута и клијента. То је процес који мора да траје, али у једном тренутку мора и да се заврши. Као што клијент доноси одлуку о почетку терапије, важно је да донесе одлуку и о њеном крају. Терапија се, у идеалном случају, завршава када клијент осети да је испунио свој циљ и када се осећа боље.

Током процеса ради се на освешћивању потиснутих садржаја у циљу повезивања прошлости и будућности

Терапеут ће сеансу обично започети питањем: „Шта Вас доводи код мене“ , „Желела бих да ми кажете нешто о проблему
због којег сте одлучили да ми се обратите“ , „Да ли се нешто посебно десило због чега сте овде“

Шта највише брине клијенте? (да ли их брине како да одаберу терапеута, да ли постоји страх како изгледа разговор, питање приватности, успешности процеса, разоткривања сопствене личности)
Клијенти имају различита питања и дилеме у зависности од своје личности и степена присутне анксиозности. На почетку терапије, док још није развијен однос поверења са терапеутом, клијенти могу осећати снажну напетост и стид да поделе одређене садржаје јер се плаше осуде на коју су раније наилазили у окружењу. То је потпуно нормална реакција на ситуацију у којој са непознатом особом треба да поделимо неке интимне садржаје.

Терапеут има обавезу да чува приватност својих клијената. Постоје само изузетни случајеви када терапеут може да прекрши ову обавезу, а то су ситуације када постоји ризик да клијент угрози себе или друге. Клијенти се понекад плаше суочавања са болним и потиснутим садржајима. Понекад клијенте брине да ли ће се допасти терапеуту, што је резултат природне људске потребе да се прикажу у позитивном светлу, али је на терапеуту да то примети, да то рефлектује клијенту, и да га охрабрује да се спонтано изражава. Клијенти на терапију долазе са одређеним представама о томе како би терапија требало да изгледа, и као што сам на почетку рекла, важно је на почетним сеансама проверити клијентова очекивања.

Дешава се да клијенти некад траже брзо решење за свој проблем, очекују неку конкретну активност која ће довести до промене на једном сусрету, међутим промена је често спор и нелинеаран процес. Важно је веровати у процес, бити стрпљив са собом и признати и мале успехе који се дешавају на том путу промене.

М. Живановић

Медијски садржај настао на основу одабира тема од стране грађана Шапца.