Прихватилишта нису решење проблема

Прво и, још увек једино, приватно прихватилиште за псе на териорији Шапца, „Меда“ у Јевремовцу, регистровано је 2017. године. Кроз прихватилиште је од тада прошло више стотина паса, велики број њих је удомљен, а, нажалост, многима је оно било и последња станица. Сваког тренутка ту се налази стотинак паса, а већина њих су у тренутку доласка били животно угрожени.

-Када имате више од стотину паса на једном месту проблеми су, практично, непрестани. Азил захтева двадесетчетворочасовно ангажовање. Када нисам тамо пратим шта се дешава на камерама. Поред хране коју морам да набавим, сваки пас мора да буде вакцинисан, очишћен од паразита, заштићен од крпеља. Поједини пси су јако стари, неки инвалидни, други донети болесни, а неминовно је да се и здрави разболе. Деси се и да се потуку па да неки буде повређен. Због свега тога посете ветеринару готово свакодневне, каже Александар Станојловић, власник прихватилишта „Меда“.

Фото: Приватна архива

Иако прихватилиште представља привремено решење за напуштене псе, а азил трајно многи не знају разлику. Нажалост, ни за многе псе не постоји разлика, јер свој дом заувек никада не пронађу и из прихватилишта никада не оду.

-Када имате регистровано прихватилиште људи мисле да су вам капацитети неограничени и да сте дужни да збринете сваког пса који се нађе на улици и неко га више не жели. Свакодневно добијам много порука од људи који само фотографишу негде напуштене, поврђене или болесне псе и јаве ми да одем по њих. Много горе је што ме зову и власници јер желе да се реше свог пса или штенаца. Нити могу, нити желим, да на тај начин помажем неодговорним власницима. Увек ћу помоћи око стерилизације, али нежељена легла не преузимам, каже Александар.

Као један од новијих примера наводи људе који су му писали због тога што хоће да “реше“ свог једанаестогодишњег азијата, јер је матор и смета им, али не знају како, те су га питали може ли он то да обави. Неретко га зову и из других градова како би преузео повређеног или болесног пса, јер не могу да нађу никог другог.

Прво и, још увек једино, приватно прихватилиште за псе на териорији Шапца, „Меда“ у Јевремовцу, регистровано је 2017. године, Фото: Приватна архива

Проблем који траје годинама не може се решити преко ноћи.

-Неопходно је да се направи попис паса, да се прво утврди колико их има, а затим да чиповање и стерилизација буду обавезни. Локална самоуправа мора да се укључи, због тога што стерилизација није јефтина и многи људи не могу да је обезбеде, поготову ако имају више од једног пса. Треба се борити против котитеља који немају регистроване одгајивачнице, псе држе у изузетно нехуманим условима и служе им само да се коте, а касније их тешко болесне избацују на улицу. Такође, морају се кажњавати несавесни власници, како они који злостављају животиње, тако и они који их избацују. Повећање броја прихватилишта и капацитета у њима није решење проблема, истиче Александар.

Неопходно је да се направи попис паса, да се прво утврди колико их има, а затим да чиповање и стерилизација буду обавезни

Сматра да би локална самоуправа требала да гледа дугорочно када је решавање проблема напуштених паса у питању, а то није склањање постојећих са улице, већ проналажење модела да нови не завршавају на улици. Као начин за то види обезбеђивање бесплатних стерилизација, што би, верује, било јефтиније од плаћања одштета од уједа паса.

-Према информацијама које имам Мол и Сента су решиле проблем бесплатним стерилизацијама и обавезним чиповањем. Ситуација у градским и општинским прихватилиштима по Србији је генерално ужасна. Након промене руководства стање у шабачком прихватилишту је неупоредиво боље, али ипак то није место где треба да завршавају пси само због тога што су власници несавесни. Прихватилишта и азили нису и не могу бити решење проблема напуштених паса, закључује Александар.

М.М.