Може се рећи да је он заиста први градски пас, јер је први који је прошао ЦНР програм - стерилизацију, вакцинацију, чиповање и повратак на локацију са које је одведен. Редован је учесник свих градских дешавања, манифестација, матура. Обавезно ипрати и све политичке скупове и шетње
Многи европски градови имају своје четвороножне неформалне маскоте. Захваљујући Црном Шабац може да им стане раме уз раме.
Црног су његове старатељке Весна и Тања упознале пре нешто више од две године када им је испред бутика дошао у веома лошем стању и мало „крив“, вероватно од блиског сусрета са неким аутомобилом. Био је још један од неугледних црних, неприметних паса. Ипак, својим шармом успео је да очара комшилук у Карађорђевој улици.
Цео град је његов. Може где год хоће, има сву слободу. Ипак, неописиво је срећан када дође комшиница која га шета на повоцу. То само показује колико пси желе да некоме припадају, да буду нечији
Може се рећи да је он заиста први градски пас, јер је први који је прошао ЦНР програм - стерилизацију, вакцинацију, чиповање и повратак на локацију са које је одведен. Управо тада, док је неколико дана боравио у Прихватилишту, његове старатељке схватиле су колико је вољен. По повратку сви су долазили да га поздраве, а посебно је омиљен међу децом из „Јанкове“ школе. Воли и он децу и ужива док га мазе.
Део тротоара у Карађорђевој доживљава као нешто своје. Други пси могу да дођу да једу, али не и да се задржавају. Једини ком је дозволио да остане био је његов друг Мустафа, који је пре неколико месеци изгубио живот под точковима аутомобила управо у овој улици.
Црни, поред вакцине, редовно добија и заштите против унутрашњих и спољашњих паразита. Потпуно је безопасан, у сваком смислу. Само понекад воли да опомене бициклисте који возе по тротоару да то не треба да раде.
Редован је учесник свих градских дешавања, манифестација, матура. Обавезно ипрати и све политичке скупове и шетње. Неопредељен је, тако да испоштује све организаторе, а некада и храбро стане на чело колоне. Учествовао је и у снимању филма „Индиго кристал“, чак је глумица Нина Јанковић морала да га држи током појединих сцена, како не би „улетао“ у кадар.
Весна и Тања га често пуштају у бутик. Муштерије то углавном одобравају, али има и оних којима смета и тражи да га изведу напоље. Нажалост, има и оних који покушавају да га малтретретирају, или га шутну у пролазу. Срећом, у мањини су, али су и показатељ да улица није добро место ни за једног пса, колико год био вољен, мажен и пажен.
Црни, поред вакцине, редовно добија и заштите против унутрашњих и спољашњих паразита. Потпуно је безопасан, у сваком смислу. Само понекад воли да опомене бициклисте који возе по тротоару да то не треба да раде
-Цео град је његов. Може где год хоће, има сву слободу. Ипак, неописиво је срећан када дође комшиница која га шета на повоцу. То само показује колико пси желе да некоме припадају, да буду нечији, каже Весна.
Црни је некада и био нечији. Рођак његове преминуле газдарице испричао им је његову причу. Када је газдарица умрла Црни је остао у дворишту и често ишао на гробље. Међутим, наследници су дошли, плац задржали, кућу срушили, а Црног (или како год да му је тада било име) избацили из дворишта. Његове старатељке би волеле када би нашао своје људе, који би му пружили прави дом какав заслужује. Наравно, питање је и да ли би га он прихватио сада када је навикао да је цео град његов.
