Фотографија краљице Наталије Обреновић (1859-1941)

Кра­љи­ца На­та­ли­ја Обре­но­вић ро­ђе­на је 1859. го­ди­не у Фи­рен­ци као На­та­ли­ја Пе­тров­на Ке­шко. Би­ла је ру­ско-мол­дав­ког по­ре­кла. Отац јој је по по­ре­клу био из Ру­си­је, а мај­ка из Мол­да­ви­је. Без оца је оста­ла са шест го­ди­на, а мај­ка јој је умр­ла ка­да је На­та­ли­ја а има­ла 15 го­ди­на. На­кон мај­чи­не смр­ти са се­стра­ма се­ли се у Ру­си­ју, али убр­зо на­ста­вља шко­ло­ва­ње у Па­ри­зу у ин­тер­на­ту за ћер­ке ари­сто­кра­та. Кне­за Ср­би­је, Ми­ла­на, упо­зна­ла је ка­да је има­ла 16 го­ди­на на ба­лу у Бе­чу. Убр­зо су се вен­ча­ли и 1876. ро­ђен је пре­сто­ло­на­след­ник Алек­сан­дар.

Брак мла­де плем­ки­ње и кра­љи­це Ср­би­је од 1882. го­ди­не са кне­зом, од­но­сно кра­љем био је тр­бу­лен­тан и бу­ран. Исто­ри­ча­ри ве­ру­ју да је упр­кос осе­ћа­њи­ма до рас­ко­ла из­ме­ђу брач­ног па­ра до­шло због њи­хо­вих ка­рак­те­ра, од­но­са пре­ма бра­ку и од­га­ја­њу мла­дог Алек­сан­дра, као и Ми­ла­но­вих афе­ра са да­ма­ма. Та­ко­ђе, кра­љи­ца На­та­ли­ја би­ла је на­кло­ње­на Ру­си­ји, а краљ Ми­лан осло­нац је тра­жио на стра­ни Ау­стри­је.
Кра­љев­ски брач­ни пар зва­нич­но се раз­вео 1888. го­ди­не, а кра­љи­ца се пре­се­ли­ла у Би­ја­риц у ви­лу „Са­ши­но”. По­вре­ме­но ви­ђа­ла си­на Алек­сан­дра и од­лу­чи­ла је да то про­ме­ни на­кон Ми­ла­но­ве аб­ди­ка­ци­је ка­да се вра­ти­ла у Ср­би­ју. Др­жа­ву је ипак мо­ра­ла да на­пу­сти, али је по сту­па­њу си­на на пре­сто до­би­ла до­зво­лу да се вра­ти. Но, то ни­је би­ло трај­но ре­ше­ње јер је у Кра­ље­ви­ни Ср­би­ји бо­ра­ви­ла у вре­ме ка­да је Ми­лан од­су­тан. До не­су­гла­си­ца са Алек­сан­дром до­вео је брак са ње­ном двор­ском да­мом Дра­гом Ма­шин.

Го­ди­не 1902. На­та­ли­ја је пре­шла у ка­то­ли­чан­ство, за­мо­на­ши­ла се. Сво­ју имо­ви­ну по­кло­ни­ла је Уни­вер­зи­те­ту у Бе­о­гра­ду. То­ком ра­то­ва по­ма­га­ла је Ср­би­ју и ба­ви­ла се ху­ма­ни­тар­ним ра­дом ка­ко у пе­ри­о­ду ка­да је зва­нич­но би­ла кра­љи­ца, та­ко и по од­ла­ску из зе­мље. Са­хра­ње­на је у Фран­цу­ској на гро­бљу Лар­ди на­до­мак Па­ри­за 1941. го­ди­не. Кра­љи­ца На­та­ли­ја је јед­на од нај­ин­те­ре­сант­ни­јих вла­дар­ских лич­но­сти из ди­на­сти­је Обре­но­вић. Ње­ну би­о­гра­фи­ју ни­је мо­гу­ће све­сти на не­ко­ли­ко но­вин­ских ре­до­ва, те Вам пре­по­ру­чу­је­мо да под­стан­ку­ти овим крат­ким тек­стом по­та­жи­те не­ки од на­сло­ва ко­ји те­мељ­ни­је при­ка­зу­је њен жи­вот. („Ру­жа и тр­ње“, На­та­ли­ја Обре­но­вић, Ро­ман кра­љи­це На­та­ли­је).

Ме­ђу­оп­штин­ски исто­риј­ских ар­хив чу­ва фо­то­гра­фи­ју кра­љи­це На­та­ли­је на­ста­лу 1894. го­ди­не у Би­ја­ри­цу у Фран­цу­ској.