8. август 2024.8. авг 2024.

Фотографија краљице Наталије Обреновић (1859-1941)
Причам ти причу
Архив
Архив
Фотографија краљице Наталије Обреновић (1859-1941)
Краљица Наталија Обреновић рођена је 1859. године у Фиренци као Наталија Петровна Кешко. Била је руско-молдавког порекла. Отац јој је по пореклу био из Русије, а мајка из Молдавије. Без оца је остала са шест година, а мајка јој је умрла када је Наталија а имала 15 година. Након мајчине смрти са сестрама сели се у Русију, али убрзо наставља школовање у Паризу у интернату за ћерке аристократа. Кнеза Србије, Милана, упознала је када је имала 16 година на балу у Бечу. Убрзо су се венчали и 1876. рођен је престолонаследник Александар.
Брак младе племкиње и краљице Србије од 1882. године са кнезом, односно краљем био је трбулентан и буран. Историчари верују да је упркос осећањима до раскола између брачног пара дошло због њихових карактера, односа према браку и одгајању младог Александра, као и Миланових афера са дамама. Такође, краљица Наталија била је наклоњена Русији, а краљ Милан ослонац је тражио на страни Аустрије.
Краљевски брачни пар званично се развео 1888. године, а краљица се преселила у Бијариц у вилу „Сашино”. Повремено виђала сина Александра и одлучила је да то промени након Миланове абдикације када се вратила у Србију. Државу је ипак морала да напусти, али је по ступању сина на престо добила дозволу да се врати. Но, то није било трајно решење јер је у Краљевини Србији боравила у време када је Милан одсутан. До несугласица са Александром довео је брак са њеном дворском дамом Драгом Машин.
Године 1902. Наталија је прешла у католичанство, замонашила се. Своју имовину поклонила је Универзитету у Београду. Током ратова помагала је Србију и бавила се хуманитарним радом како у периоду када је званично била краљица, тако и по одласку из земље. Сахрањена је у Француској на гробљу Ларди надомак Париза 1941. године. Краљица Наталија је једна од најинтересантнијих владарских личности из династије Обреновић. Њену биографију није могуће свести на неколико новинских редова, те Вам препоручујемо да подстанкути овим кратким текстом потажите неки од наслова који темељније приказује њен живот. („Ружа и трње“, Наталија Обреновић, Роман краљице Наталије).
Међуопштински историјских архив чува фотографију краљице Наталије насталу 1894. године у Бијарицу у Француској.
Брак младе племкиње и краљице Србије од 1882. године са кнезом, односно краљем био је трбулентан и буран. Историчари верују да је упркос осећањима до раскола између брачног пара дошло због њихових карактера, односа према браку и одгајању младог Александра, као и Миланових афера са дамама. Такође, краљица Наталија била је наклоњена Русији, а краљ Милан ослонац је тражио на страни Аустрије.
Краљевски брачни пар званично се развео 1888. године, а краљица се преселила у Бијариц у вилу „Сашино”. Повремено виђала сина Александра и одлучила је да то промени након Миланове абдикације када се вратила у Србију. Државу је ипак морала да напусти, али је по ступању сина на престо добила дозволу да се врати. Но, то није било трајно решење јер је у Краљевини Србији боравила у време када је Милан одсутан. До несугласица са Александром довео је брак са њеном дворском дамом Драгом Машин.
Године 1902. Наталија је прешла у католичанство, замонашила се. Своју имовину поклонила је Универзитету у Београду. Током ратова помагала је Србију и бавила се хуманитарним радом како у периоду када је званично била краљица, тако и по одласку из земље. Сахрањена је у Француској на гробљу Ларди надомак Париза 1941. године. Краљица Наталија је једна од најинтересантнијих владарских личности из династије Обреновић. Њену биографију није могуће свести на неколико новинских редова, те Вам препоручујемо да подстанкути овим кратким текстом потажите неки од наслова који темељније приказује њен живот. („Ружа и трње“, Наталија Обреновић, Роман краљице Наталије).
Међуопштински историјских архив чува фотографију краљице Наталије насталу 1894. године у Бијарицу у Француској.
Пројекти
Најновији број
30. април 2025.