Остварујем снове у Шапцу

Марија Иванковић Јуришић, модна дизајнерка, жена предузетница, добитница престижних признања за свој рад креира уникатне одевне модне предмете од природних материјала чувајући традицију доносећи дашак уметности у модну индустрију одрасла је у Шапцу где и данас успешно води радионицу зановану на принципима одрживости, елеганције, луксуза на другачији јединствен начин

Када одлута у сећања из детињства, Марија Иванковић Јуришић, власница уметничког студија “Марија хандмаде”, увек стигне у позни летњи дан у родном граду. Није превише топло, а дан је довољно дуг да се свака игра заврши. Још једном прелази километре од Тркалишта до Старог града, прави завеслаје у Сави и све делује магично и вечно.

1965 – скраћена радна недеља са шест на пет радних дана
1967 – пуштен у рад водоторањ на Тркалишту
1967 – подигнута нова зграда Учитељске школе
1968 – организована прва Чивијада
1969 – поплаве у Подрињу
1970 – градња Бенске баре
1975 – отворен путнички мост преко Саве
1976 – изграђени дворана „Зорка“ и затворени базен „Зорке“
1977 – отворен хотел „Слобода“
1977 – подигнут насип на Сави
1980 – отворен хируршки блок

-То је мој Шабац. Мали, миран град, правих пространих улица, који се може препешачити за дан. То су сећања која ме испуњавају када год сврате у мисли. Још сам у свом граду, још из њега полазим у свет, још има ушушкани мир - с осмехом говори Марија док одмотава филм од најранијих сећања.

Тркалише цео свет
Насеље “Тркалиште” расло је почетком осамдесетих на месту некадашњег хиподрома. Оивичено са свих страна важним објектима попут болнице и стадиона, с великом зеленом површином у средини, било је од првог дана свет у малом.

-Живели смо у Норвешкој улици, онда се звала Драгољуба Јовичића, преко пута некадашњег водоторња. Када смо се доселили почела је градња склоништа. У рупи која се налазила у централном делу Тркалишта хватали смо пуноглавце и жабе. Када дође зима клизали смо се на месту великог паркинга који постоји и данас. Изградњом склоништа смо изгубили место за пецање, али смо добили идеалан простор за санкање.

Квартом су доминирале вишеспратнице и дечја граја. На истом месту увек су биле десетине, а некада и стотине малишана.

-Телефони су тек касније уведени, али смо моја најбоља другарица, Катарина и ја имале посебан систем комуникације. Њена зграда је била дијагонално од оне у којој сам живела. Кроз прозор смо слале сигнале један другој обојеним тканинама и симболима.

Бенска бара центар Шапца
Од центра је Тркалише удаљено непун километар, но за кратке дечје кораке и машту то је било тамо негде далеко.

-Родитељи су ме уписали у вртић “Младост”, у насељу Бенска бара. Иако је било ближих, мајка је желела да бар тако “видимо град”, признала ми је то касније. Сваки дан смо ишли до тамо, враћали се. Деловало ми је као да идемо на други крај града - говори Марија присећајући се да је и Бара имала своје дражи, њој драга места, но увек је највише уживала у свом кварту.

-И после детињства ништа није могло да замени Тркалиште. Чешће смо одлазили до центра, излазили смо у прву дискотеку “Див”, играли билијар у склоништу, седели у кафићима из тог периода, али највише сам волела када се окупимо испред зграде, седнемо на степенице испред улаза и причамо.

Креирање моје модне линије је засновано на причама родитеља о хипи покрету, моди, природним материјалима који симболизују слободу, неоптерећеност одевања и одрживост

Мода као животни позив
Још увек је у контакту са друговима и из Основне школе “Милева Косовац” (данас ОШ “Николај Велимировић”) и Шабачке гимназије. Једни друге су бодрили и изграђивали као личности. У тинејџерском добу су у Марији грађени снови о свету моде.

-Одлазила сам код маминих тетака у Париз, где сам упознавала, не само моду него и начине како кроз њу бити свој. Креирање моје модне линије је засновано на причама родитеља о хипи покрету, моди, природним материјалима који симболизују слободу, неоптерећеност одевања и одрживост. Нисам живела у време Вудстока, али су ми родитељи кроз причу дочарали тај период. Модна индустрија је данас једна од најпрофитабилнијих, а моја жеља је одувек била да будем другачија и да градим другачији бренд - каже саговорница док окреће странице албума застајући на матурским фотографијама.

-За малу матуру сам у улици Милоша Поцерца купила корсет од плетенине, а тетка ми је од њега сашила хаљину. Прве ципеле на штиклу купила сам у култном “Душку” продавници обуће у Масариковој улици. Шминкала нас је комшиница Лидија. Била је старија од нас неколико година, обожавала је шминку, те су све девојке из краја одлазиле код ње на шминкање. За велику матуру сам одабрала мамину хаљину купљену у Паризу која је у том тренутку била стара око 20 година. Већ тада сам имала свест о значају одрживости моде и стила. За мене та хаљина има посебну вредност и чувам је у свом гардероберу.

Зелени мантил, послат из Француске привукао је пажњу професорке географије.

-Упоредила је с кесом за смеће. Нисам се увредила. Обукла сам га када сам путовала у Београд на такмичење баш из географије - памти одлично Марија док се присећа и друге професорке која је такође била подстрек, али на другачији начин.

Једна картица на којој пише “експонат” чува успомене од заборава.
-Професорка Надежда Укропина, из Шабачке гимназије ме је бодрила да останем привржена свету моде. Она је изабрала и једну моју хаљину да буде експонат на изложби поводом 180 година Школе. Поставка се налазила у фоајеу Позоришта. Била сам срећна и поносна те вечери када сам угледала своју креацију на изложби.

Љубав пре свега
Љубав је постепено прерастала у професију. На сваком кораку је учила остајући доследна идеји да креатор не треба само да ствара одевни предмет, већ да попут уметника комуницира са другима. Прихватала је савете искуснијих трудећи се да увек напредује у сваком погледу. Сваки цртеж је, како дефинише, почетак узбудљивог пута стварање нечег новог из једне нити материјала.

-Лепо је имати одећу познатог бренда, али не увек. На почетку каријере сам била део тима једног Сиријца који је дошао у Београд. Он је инсистирао да комади одеће увек имају неку ситну грешку, као доказ да их је радио човек. Говорио је да само машине не греше. Онда сам схватила лепоту несавршености. Мисија креатора је и да едукују младе, јер одећа треба да исказује и унутрашњу лепоту, да чува околину. Модна индустрија је профитабилна, али и један од највећих загађивача. Трудим се да “Марија хандмаде” креира по форми једноставне комаде одеће где текстура доминира. Знате онај осећај када вам се чини да одећа пријстаје као друга кожа - каже саговорница не скривајући да има омиљен предмет.

Бирам колаче
-У згради Комитета, близу Великог парка, била је школа за манекенке. Катарина, моја помињана најбоља другарица и ја смо је похађале, али сам пропустила ревију у Хотелу “Слобода” за коју смо обе одабране. Заборавила сам на ревију, а када ме Каћа позвала да кренемо уживала сам у колачима, те сам одабрала њих пре манекенске каријере - каже Марија.

-Увек уз себе имам шал од домаће вуне, то је комад с којим комбинујем друге елементе.

Шабац у срцу
Када је отишла на студије, понела је део Шапца, знајући да без њега неће моћи. Данас живи на релацији родни град - Београд, ствара и ради на два места. Љубав је јача од свих изазова, љубав и снови које је сањала с најближима баш овде.

-Остварујем своје снове. Одувек сам желела да радим оно што волим и то је за мене дефиниција успеха и среће. Направити од нечега што је било хоби посао по коме сте познати и признати. Бити самостална предузетница јесте некада тешко, али то је стварање ван свих калупа који убијају сваку креативност. То је пут који сама одређујеш, то је слобода која је неопходна ономе што је моје биће - охрабрује добитница признања за Предузетницу године западног Балкана за 2023. признајући да постоји нешто због чега жали.

-Жао ми је сваког тренутка који сам провела у нервирању и стресу и увек, попут мантре, себи наглашавам да се не нервирам. Мислим да сам у томе и успела. Мада, било је потребно више година живота и искуства да то спознам, применим. Задовољство је што су ми у томе помагали и помажу најближи, породица и пријатељи који су у ствари породица коју бирамо и коју доживљавамо као и ону биолошку. Они ме греју, храбре и чине бољом својом љубављу - поручује шабачка дизајнерка чије креације су представљене на модним ревијама широм света.

М.Ж.Б./Д.Б.

Тиха или Опрезна генерација
(1925–1945)
Тиха генерација одрасла је током Велике депресије и Другог светског рата, што их је учинило конзервативним, вредним и фокусираним на сигурност. Радије се ослањају на традиционалне медије попут новина, радија и телевизије, које сматрају поузданим изворима информација. Цене стабилност и лојалност према послодавцима и заједници, поштујући ауторитет и норме.

Бејби бумери (1946–1964)
Рођени у периоду послератног економског раста, бумери су обликовани оптимизмом и тежњом ка материјалној сигурности. Преферирају телевизију, штампане медије и радио, али су се у каснијем животу прилагодили основним дигиталним алатима, углавном ради контакта с породицом и пријатељима.

Генерација X (1965–1980)
Генерација X, названа и „МТВ генерацијом,“ одрастала је уз телевизију и појаву компјутера, а сада је потпуно прилагођена и дигиталним медијима. Радо гледају телевизију и читају новине, али су такође активни на друштвеним мрежама и препознатљиво су технолошки писмени. Ген X-овци су често у „генерацијском сендвичу,“ балансирајући између породичних обавеза и каријере.

Миленијалци (1981–1996)
Миленијалци су прва генерација одрасла уз интернет и дигиталне уређаје, па лако користе мобилне апликације, друштвене мреже и стриминг платформе. Опрезни су у избору медија и често преферирају садржај који је доступан онлајн, док традиционалне изворе користе у мањој мери. Мање су лојални брендовима од претходних генерација, ослањају се на препоруке и практичност производа.

Генерација З (1997–2012)
Генерација З одрасла је у дигиталном свету где је мобилни телефон део свакодневице, а друштвене мреже главна платформа за комуникацију и информације. Преферирају аутентичан и директан садржај на друштвеним мрежама, а од традиционалних медија користе врло мало. Брендове оцењују по томе колико су повезани с њиховим вредностима.

Којој ви генерацији припадате? Скенирајте QR код на вашем телефону и решите квиз.