Стана Милановић светлост доброчинства

Стана Милановић, рођена Филиповић, била је добротворка из Шапца која је свој иметак завештала за образовање девојчица, иако сама није имала формално школовање. Својом задужбином омогућила је оснивање Више женске школе у Шапцу 1905. године, која је радила до Првог светског рата. Њена средства коришћена су и за изградњу интерната Подринске учитељске школе 1934. године. Након Другог светског рата, задужбинска зграда постала је Економска школа, која од 2017. носи њено име. Сећање на Стану Милановић чувају школа, улица, мурал и рестаурирани портрет у Народном музеју у Шапцу

Друга половина XIX столећа, година 1867, шабачком граду донела је кључеве дуго очекиване слободе, а породици имућног трговца Остоје Филиповића посебан дар, женског потомка, Стану. Иако писана историја није забележила детаље из живота младе Шапчанке оставила јој је епитет добротворке. У време када је образовање било привилегија у Краљевини Србији, Стана свој иметак дарује за описмењавање женске деце. Иза првих основних школа намењених девојчицама, основаних средином XIX века, није стајала држава, већ ретки представници тадашње грађанске елите. Ипак, појам образовања знатно се разликовао од савремених поимања. Школована девојка је била писмена (знала да чита и пише), познаје страни језик, плес, цртање, ручни рад и основе историје и земљописа, што је представљало реткост и идеал новог грађанског друштва. Стана Филиповић, удајом за трговца Мијата стиче презиме Милановић, али не и формално образовање. Но, то није утицало на њену свест о значају школовања и стицања знања.

Интегрални текст Станиног тестамента
„Знајући да сваки, ко се роди, мора умрети, и желећи да моје имање после моје смрти употреби се на добротворне цељи, што је и жеља мог јединог брата Станка Остојића бившег трговца била, од кога сам то имање и наследила, ја хоћу да учиним последњу наредбу о употреби тога имања мога, па призвавши потребне сведоке и писца тестамента, овде изјављујем и записујем да је моја последња воља, да после моје смрти имање овако употреби се као што ћу овде записати.
Ја имам кућу и плац у Шапцу до Стане Остојићке, Симе Тројановића и улице, магацин у Шапцу крај Саве и земљу у Белотићу, коју је мој брат купио као имање браће Глигорића, и две хиљаде дуката, које је мој брат моме мужу дао у радњу, као и четири стотине дуката, које је мој брат дао моме мужу за мираз.
Све то имање, осим раније продатих земаља Јосифовићу, хоћу да до своје смрти ужива мој муж Мијат, а чим ја и мој муж умремо, хоћу да то имање употреби се на зидање једне Више женске школе у Шапцу, која ће имати натпис: Задужбина Станка Остојића из Шапца и његове сестре Стане, супруге Мијата Милановића, трговца из Шапца”.

Постоје наводи да није познавала вештину читања и писања и да је то био један од мотива да будућим нараштајима шабачких девојака обезбеди ту привилегију. Схватајући важност школовања тестаментом у јуну 1891. године, своју покретну и непокретну имовину у Шапцу и мачванском селу Белотићу, завештала је “на више васпитање и школовање женског подмлатка”. Убрзо након испуњења жеље тог лета на Преображење Господње, преминула је у 24. години. Према подацима из локалне штампе, вредност задужбине процењена је на тадашњих 100.000 динара.

Име добротворке дуговечније од самог живота
Школске 1904/1905. године донета је одлука да у Шапцу са радом почне Виша женска школа. На дан 19. августа 1905. године, кућа Милановита у Улици краља Александра, адаптирана је, а на фасади постављена је мермерна плоча са натписом: „Српска краљевска Виша женска школа. Задужбина Станка Остојића и његове сестре Стане, супруге Мијата Милановића из Шапца.“

Школа је била отворена све до Првог светског рата, када су град, као и школа претрпели значајна разарања. Шабац након тога нема жеску школу све до 1925. године када је отворена Подринска учитељска школа. Према Закону о учитељским школама из 1929. било је неопходно да Шабац има и интернат. Због недостатка средстава укључен је Фонд Стане Милановић. Плац за изградњу обезбедила је тадашња општина на некадашњем Топузовића имању, а новац је био из поменутог фонда. Изградња је почела у јесен 1933, а завршена у лето 1934. године.

Ново двоспратно здање, са увученим централним делом, имало је у сутерену кухињу, магацин намирница, перионицу, пеглерницу и простор за уређаје централног грејања. У високом приземљу налазила се пространа трпезарија, амбуланта, лекарска ординација, канцеларије управе и магацини. На првом спрату биле су мушке спаваонице и учионице, а на другом, по истом распореду, девојачке. (Бранко Шашић, Знаменити Шачани и Подринци, Шабац 1998. и Шабац у прошлости)

На задужбини постављена је плоча са натписом „Задужбина Стане Милановић“. Након Другог светског рата (1947.) зграда интерната постаје данашња Економска школа, која од 2017. године носи име по својој покровитељки. У њеној задужбини и данас школују се млади, не само девојке како је била њена првобитна жеља. У холу школе налази се копија протрета и тестамента.

О личности Стане Милановић знамо на основу њених дела, а захваљујући сликару Хакији Куленовићу сачуван је једини постојећи сачувани портрет шабачке добротворке. Реч је о уљу на палтну, великог формата, а дело је настало око 1937. године и недавно је рестаурирано, а оригинал се чува у Народном музеју у Шапцу. Недалеко од школе је и Улица Стане Милановић, стамбена зграда на којој је осликан мурал посвећен познатој Шачанки.

Наслеђе Стане Милановић и данас живи и подсећа на значај доборичинства, заједништва, образовања и вере да су млади будућност сваког друштва.

М.Ж.Б.

„Благо прошлости у очима савременика“: Пројекат остварен уз подршку Града Шапца. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.