„Бити мајка значи учити о снагама које нисте знали да имате и доживети страхове за које нисте знали да постоје.” (Linda Wooten)
„Тата, зашто мени нисте дали име Милунка?“, била је реченица која је навела уметника Ђорђа Зечевића да промишља о знаменитим српским мајкама. Пре осам година емотивни разговор са ћерком навео је шабачког вајара да анализира своје детињство, улогу мајке у животу сваког човека. Верује да мајке нису само оне које доносе живот, већ и оне које га чувају, обликују и штите.
Фото: "Глас Подриња"
-Сматрам да поставка превазилази локалне оквире и да може бити излагана у региону. Она је настала услед дугогодишњег размишљања, уметничког и вајарског рада, посвећености -истакла је историчарка уметности Соња Петровић Јагић.
-Једног дана сам запазио своју ћерку како са великом пажњом на телевизији прати емисију о Милунки Савић. По завршетку погледала ме, дрхтавог гласа, сузних очију и упитала: „Тата, зашто мени нисте дали име Милунка?“. Те њене емоције и дечја потреба да се идентификује са личношћу као што је Милунка, навеле су ме да се запитам ко су моји узори и на којим вредностима сам одрастао – присећа се уметник детињства и емоција.
Ђорђе Зечевић је рођен 1976. године у Шапцу. Након завршене гимназије 1995. године уписује Академију уметности у Новом Саду у класи професора Николе Коке Јанковића, а дипломира у класи Гордане Каљаловић Одановић 1999. године, том приликом добија Награду Академије за вајарство. Од тада, свој рад публици презентује на више самосталних и више од 30 колективних изложби. Учесник је више колонија и има више изведених радова у јавном простору- скулптуру Вир - Анекс библиотеке шабачке, монументалне мурале посвећене Драги Љочић и Стани Милановић, спомен плоче . Добитник је награде Игор Белохлавек Шабачког музеја као и награде за цртеж галерије Културног центра Шабац. Од 1999. године ради у Школи примењених уметности у Шапцу на предметима вајање, практичан рад. Живи и ради у Шапцу.
Фото: "Глас Подриња"
-Тражећи одговоре на то питање дошао сам и до самог извора. Мајке. У првој капи мајчиног млека је садржан бескрај љубави, доброте и нежности. Мајка је све. Она је стуб, темељ, ослонац, извор доброте, знања, подршке. Иако често крхке грађе, нежне, често могу да поднесу више од мушкараца. Ово су само неки од разлога за настанак дела, а касније и изложбе.
-Полазећи од идеје да мајка није само она која има своју децу, већ и властити народ и сматра га својим, негује га, воли, брани и подиже, академски вајар Ђорђе Зечевић конципира богату и интригантну поставку рељефа изливених у гипсу, оплемењених патином и повезаних темом „Знамените српске мајке“. Вешто и знлачки, веома успешно је објединио народно-историјско поимање прошлости, лично стваралаштво и архетип мајке у јединствену, монументалну, едукативну и високо уметничко-естетску целину – појанила је историчарка уметности Иванка Трифуновић.
Зечевић је овековечио портрете мајки важних у историји Србије, али не само биолошких мајки, већ и мајки народа и нације, оних који су кроз своје дело овенчано мајчинским особинама биле чуварке, неговатељице, бранитељке породице, али и државе.
Фото: "Глас Подриња"
Оне су неговале не само децу, већ и језик, памћење и идеју заједништва. Биле су стубови породица, али и чуварице народа, културе и слободе. Њихова снага није долазила из положаја, већ из одговорности коју су саме преузеле, свесне да без мајчинске бриге ниједна заједница не опстаје.
Ово је омаж свим мајкама, свим оним особинама које мајке као узвишена бића поседују и која су део бића свакога од нас. Овековечио сам све личности које су имале мајчински однос у бурној историји нашег народа. Свака од њих је пример љубави и пожртвованости према народу
-Ово је омаж свим мајкама, свим оним особинама које мајке као узвишена бића поседују и која су део бића свакога од нас. Овековечио сам све личности које су имале мајчински однос у бурној историји нашег народа. Свака од њих је пример љубави и пожртвованости према народу. Неке су сачувале народ од потпуне пропасти, од Јелене Анжујске до Дијане Будисављевић, друге су толико волеле народ да су му све праштале као Милунка Савић или докторка Драга Љочић. Имале су много прилика да оду, али су остале. Заједничко за све жене је Христоликост, спремност за жртву и спремност да интересе других ставе изнад својих - рекао је вајар Ђорђе Зечевић и додао да је поставка у КЦ подсетник на можда неке заборављене знамените мајке и жене. Жели да поставка буде позив на поштовање, љубав и захвалност.
Изложбa “Знамените српске мајке” доступна је за јавност у Културном центру до 30. маја.
М.Ж.Б.
„Благо прошлости у очима савременика“: Пројекат остварен уз подршку Града Шапца. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.