Промене у нивоу хормона током менопаузе не утичу само на физичко здравље, већ могу имати снажан утицај и на психичко стање жене. Док се о физичким променама све више говори, о психолошким последицама и емоционалним изазовима који прате ово раздобље још увек се мање говори отворено. Управо зато, у оквиру нашег серијала о женама у менопаузи, разговарали смо са психијатром др Борисом Јовановићем о утицају хормонских промена на ментално здравље, осећај сопствене вредности и начине на које се жене могу лакше прилагодити новој животној фази.
-Када се говори о симптомима менопузе углавном се говори о смањењу естогена, али у јајницима се такође производе и андрогени (мушки полни хормони), као и прогестерон. Сви они су важни за одржавање здравља жене. Андрогени хормони се, сем у јајницима, производе и у неким другим органима и ткивима и смањењем њихове производње у јајницима, током менопузе, повећава се њихова производња у другим органима и они се понашају као слабији естроген. Код жена које их производе довољно нема изражених тегоба у менопаузи, тако да око 15 одсто жена нема никакве тегобе током овог животног доба, наводи Др Јовановић.
Наш саговорник подсећа да период климактеријум подразумева и период пре престанка менструалног циклуса и десетак година након тога. Наводи да се прво јаве рани симптоми, који опет могу бити краткорочни и средњорочни, те да они одмах, у негативном смислу, утичу на квалитет живота.
-Прво почиње осећај умора, исцрпљености и он је присутан код око 90 одосто жена. Најчешћа психичка тегоба је депресија и у овом периоду је 50 до 60 одсто жена депресивно. Наравно, постоје различити нивои депресије, односно интензитет. Ови симтоми могу да се јаве и пре, али и након менопаузе.
Валунзи, односно таласи врућине који се нарочито јављају ноћу су такође један од симптома. Међу средњорочне симптоме спадају урогененитална атрофија, промене коже и косе и то њихово пропадање, смањене либида, болни односи, па чак и пад когнитивних способности. Све то психички лоше утиче на жену и уопште на њено животно функционисање. Нико није имун на боре на лицу и друге физичке промене са којима се треба суочити, истиче др Јовановић.
Фото: Глас Подриња
Добра околност је што су људи код нас сада знатно отворенији за тражење психијатријске помоћи, а тако и жене у климаксу.
-Ми депресију лечим антидепресивима. Међутим, на тегобе код жена доста утиче и претходни животни период – како је решавала своје конфликте, проблеме, колико је имала задовољство живота, колико је радила на себи и да ли има одређену потврду својих способности и своје личности. Жене које су целог живота имале неких проблема, трпеле насиље, физичко, економско, психолошко, игнорисање... Оне ће доживети промене под утицајем хормона, али и то је животно доба када долази до пресабирања, тражења смисла и када ту постоји разочарење тегобе су још теже, објашњава др Јовановић.
-Када се ради о превентиви јако је битан стил живота, битно је бити психички здрав у смислу здравих механизама одбране личности, имати достигнуте неке основне животне циљеве и тада је много лакше ући у период менопаузе. Важна је и исхрана, односно више воћа, поврћа, беланчевина, рибе, а алкохол и дуван смањити. Такође физичка активност, уношење витамина Д, све то доприноси лакшем подношењу менопаузе.
Дугорочни симптоми су заправо озбиљне болести које се јављају код жена у овом периоду, а то су: кардиоваскуларне болести, остеопороза, слабљење чула вида, слуха и слично. Због свега овога др Јовановић сматра да је брига о здрављу жене у менопаузи мултидисциплинарна.
-Ми ћемо решити питање депресије или неког другог психичког поремећаја, али је неопходно да жену лечимо консултативно, да ту буду укључено и гинеколози, ендокринолози, али и други специјалисти попут интерниста. Сматрам да су хормони кључни за целокупно функционисање организма, за његов имунитет и волео бих да о њима знамо више, каже др Јовановић.
Фото: Глас Подриња
