За квалитетнији и испуњенији живот

Брига о менталном здрављу и квалитету живота старијих особа

Старење доноси бројне изазове који се не односе искључиво на физичко здравље, већ у великој мери обухватају и психолошке и социјалне аспекте живота. Промена животног окружења, губитак самосталности и потреба за прилагођавањем новим условима често утичу на емоционално стање старијих особа. Управо зато, улога геронтолошких центара превазилази основну бригу о смештају и исхрани, и подразумева свеобухватну подршку усмерену на очување достојанства, менталног здравља и активног учешћа корисника у животу заједнице. Кроз организоване активности, емоционалну подршку и рад геронтолошких клубова, стварају се услови за квалитетнији, испуњенији и безбеднији живот у познијем животном добу, објашњава за Глас Подриња Игор Бајић, в.д. директора Геронтолошког центра Шабац.

Најчешћи психолошки изазови са којима се корисници сусрећу
- Најчешћи психолошки изазови са којима се корисници на смештају сусрећу повезани су са чињеницом да су, својом вољом или услед животних околности, измештени из сопственог дома и познатог животног окружења. Ова промена често доводи до осећаја губитка сигурности, самосталности и личног идентитета. Свест о постепеном губитку физичке снаге, функционалности и самосталности може бити значајан окидач за појаву депресивних стања, анксиозности, осећаја беспомоћности и сниженог самопоштовања. Код појединих корисника присутан је и страх од болести, усамљености, као и од краја животног циклуса. Процес адаптације на институционалне услове смештаја и прихватање правила кућног реда често је изазован и захтева време. Корисници се суочавају са потребом да прихвате нову дневну рутину, ограничења и другачију организацију живота у односу на раније навике. Додатни психолошки изазов представља успостављање односа са новим социјалним окружењем. Суживот са цимерима и другим корисницима често је праћен конфликтима, јер се ради о особама различитих животних искустава, навика, вредности, карактера и здравствених потреба. Ови фактори могу довести до повлачења, раздражљивости или осећаја изолованости.

Начини пружања емоционалне подршке старијим особама у оквиру установе
- Емоционална подршка корисницима у установи пружа се пре свега кроз континуиран и професионалан однос запослених, заснован на поштовању, разумевању и емпатији. Посебан значај имају индивидуални и групни разговори, кроз које се корисници оснажују да изразе своја осећања, страхове и потребе.
Подстицање корисника да се укључе у социјалне, културне, рекреативне и спортске активности установе доприноси осећају припадности, корисности и очувању психичког здравља. Активно учешће у животу заједнице смањује осећај усамљености и подстиче социјалну интеракцију. Значајан аспект емоционалне подршке јесте указивање корисницима на важност прихватања различитости и индивидуалних потреба, у границама које не угрожавају права, безбедност и достојанство других корисника и запослених. Јасан и доследан став запослених да се корисници не осуђују нити стигматизују због личних карактеристика, здравствених тешкоћа или физичких недостатака представља основу за изградњу међусобног поверења и осећаја сигурности. Благовремено препознавање психичких тешкоћа и упућивање корисника на стручну помоћ, као и сарадња са породицом и блиским лицима, значајно доприносе очувању емоционалне стабилности корисника.

Активности које у највећој мери доприносе унапређењу психофизичког стања старијих особа
- За унапређење психофизичког стања корисника од изузетног значаја су организоване активности које подстичу очување преосталих способности, осећај корисности и активног учешћа у животу заједнице.
Посебно место заузима радна терапија, као простор у коме корисници имају прилику да искажу своје таленте, интересовања и потребу за стваралаштвом. Кулинарске, ликовне, музичке и спортско-рекреативне секције омогућавају корисницима да се истакну по позитивним постигнућима, што доприноси јачању самопоуздања, осећају личне вредности и бољој социјалној позицији унутар колектива. Ове активности имају и превентивну улогу у очувању менталног здравља и смањењу осећаја усамљености. Одлазак у верске објекте, нарочито током верских празника, од великог је значаја за кориснике који су верници. За многе од њих духовни живот представља важан ослонац, а боравак у дому не би требало да значи прекид дугогодишњих религијских навика и уверења. Активности попут одржавања круга установе, заливања цвећа, сакупљања лишћа, бриге о животињама, као и неформалног дружења на отвореном простору уз кафу или сок, доприносе осећају припадности и прихваћености. Оне корисницима пружају уверење да су и даље потребни, корисни и активни чланови заједнице.

Значај разумевања процеса старења и улоге геронтолошких центара
- Разумевање процеса старења захтева свеобухватан приступ који обухвата биолошке, психолошке и социјалне промене са којима се појединци сусрећу у познијем животном добу. Старење је индивидуалан процес и корисници немају једнаке капацитете да се изборе са променама, губицима и изазовима које оно доноси. Радећи са старијим особама, уочава се да су најчешћи разлози за долазак у дом одлазак деце у друге градове или државе, ниска месечна примања, осиромашен социјални живот, као и нарушено здравствено стање које онемогућава самостално функционисање. Долазак у геронтолошки центар не мора нужно да значи и крај активног и испуњеног живота. Напротив, неопходно је јачати свест опште популације да се смештајем у дом квалитет живота може значајно унапредити. Корисницима су обезбеђени доступна и континуирана здравствена заштита, редовни и прилагођени оброци, помоћ у одржавању личне хигијене и хигијене простора, организовани социјални контакти, као и посредовање и подршка у савладавању административних препрека са којима се старије особе често сусрећу. Поред наведеног, геронтолошки центри обезбеђују безбедно и прилагођено физичко окружење, чиме се доприноси очувању достојанства, сигурности и укупног квалитета живота старијих особа.

Рад и активности Геронтолошког клуба
- Геронтолошки клуб је намењен пензионерима и другим старијим лицима која и даље живе у својим домовима, а имају потребу за дружењем, разменом искустава и квалитетним провођењем слободног времена са себи блиским и сличним особама. Клуб функционише у оквиру Геронтолошког центра, а основан је 1998. године.

Клуб представља место где чланови задовољавају своје животне потребе за дружењем, социјалном интеграцијом, развијањем солидарности, као и културним, забавним, рекреативним и едукативним активностима. Током година, у Клубу су настала бројна пријатељства, што доприноси осећају припадности и међусобне подршке међу члановима. Чланови Клуба се окупљају сваког радног дана у за то намењеним просторијама, где учествују у различитим активностима као што су играње карата, шаха, обележавање рођендана и других за њих значајних датума. Једном месечно организују се заједничка дружења корисника смештених у Геронтолошком центру и редовних чланова Клуба, чиме се подстиче међусобна повезаност и размена искустава. Активности чланова Клуба одвијају се кроз следеће секције: музичка, литерарна, секција за спорт и рекреацију, секција за социјална и здравствена питања.

Културно-забавни рад реализује се кроз организовање концерата, обележавање празника и значајних датума, заједничке прославе рођендана, тематска дружења, као и посете сродним организацијама – закључује Игор Бајић, в.д. директора Геронтолошког центра Шабац.

С.Г.

„Здравље у фокусу: водич за генерацију 50+“: Пројекат остварен уз подршку Града Шапца. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.