Инфо

4. септембар 2020.4. сеп 2020.
Време је за планину
СПОРТОМ ЗА ЗДРАВИЈУ БУДУЋНОСТ (12)

Време је за планину

Недавно истраживање које су спровели шабачки доктори, физиотерапеути и професори физичке културе, показало је да је проценат гојазне деце у шабачким школама чак 23 одсто (државни ниво 13, 7 одсто у узрасту од 7-14 година), сличан проценат је и по питању неправилног држања тела. С обзиром да је реч о младој популацији пројекат је усмерен подједнако и на младе и на њихове родитеље. Пријемчивим речником за основношколце, намера нам је да их подсетимо и упутимо у важност здраве исхране, да их подучимо о значају спортова, за правилан психофизички развој, али и популаризујемо физичку активност код младих нараштаја
У потрази за добрим причама некада се деси да се из једне изроди неколико идеја. Занимљиви људи, често имају познаникe који имају шта да кажу, чија искуства могу служити на корист свима. Пре неколико бројева “Глас Подриња” је писао о Ђорђу Максимовићу, Шапчанину, који упркос свим предусловима који га вежу за “градски асфалт”, своје испуњење и срећу везује за природу. Он нас је, потом, упознао са момцима из “Фрирајда” који се баве екстремним downhill бициклизмом, али уједно воле и популаризују Цер. Захваљујући њима, неки од нас су упркос чињеници да су животни век провели у непосрдној близини ове планине, први пут видели њена скривена природна блага, и одтуда идеја за овонедељни наставак пројекта “Спортом за здравију будућност”: промоција здравог, неискоришћеног природног окружења, али, уједно и здрава активност за коју је иделано време да отпочнете са својом децом-планинарење.

постоји воља појединаца да се деца систематски, већ од предшколског узраста упознају са чарима планинарења, а касније ту вештину развијају. Поред воље, ту је и недовољно искоришћена дестинација – Цер. Планина која тек у последње време добија на популарности, док се искрени заљубљеници брину да ће то интересовање престати када се границе отворе. Због тога је треба озбиљније промовисати и нове нараштаје за њу везивати


Корак по корак
Немогуће је ових дана заобићи питање короне. Стручњаци на позивају на друштвену дистанцу, неку врсту осаме, изолације. Међутим, можда је управо ово време идеално за повратак природи и навикавање вашег подмлатка на неки нови стил живота. Центар дешавања није дискутабилно проветрена сала, већ шума или пропланак мало веће надморске висине. Дакле, свеж ваздух.
Да то нађете потребна вам је добра воља и вожња од неких 30-ак километара од Шапца. „Стаза здравља“ која почиње код манастира Радовашница и кроз „вилинску шуму“ води до непоновљивог видиковца код “Крста”, дуга је око 6 километара, али је можете скраћивати и освајати сходно вашој спремности у неколико наврата.
Други корак не захтева никакву посебну опрему. Удобне патике за све учеснике.
Трећи корак, је показати деци да без тога да науче да падају никада неће научити да устану, и уколико се не испрљају никада неће изградити јак имунитет.
То су прве лекције. Касније следе оне мало теже, оне које воде до правилног телесног развоја, али и формирања здраве личности. Оне преко којих ће деца данашњице научити шта је то тимски рад, одговорност, сналажљивост, емпатија.

Планинарење и гојазност
Из броја у број вас подсећамо на неславну статистику по којој је чак 23 одсто деце узраста од 7-14 година у Шапцу гојазно. Тренутно нећемо наводити узроке и смарати са новим технологијама које су условиле да се све мање крећемо, само ћемо вас замолити да запамтите следеће: планинарење ће учинити да ваше дете истроши 350 до 800 калорија по сату, у зависности од његове тежине и темпа којим се креће. Уколико у ту рачуницу убаците и податак да просечна планинарска тура траје око 4 сата, добићете завидан резултат у спречавању нагомилавања килограма код вашег основношколца и смањењу ризика од дијабетеса и других хроничних болести.



Науче да цене живот
Када говоримо о добрим странама планинарења, не можемо а да не апострофирмо да деца која расту у контакту са природом од ње и са њом уче. Најважнија лекција којом овладају је она у којој науче да цене живот. Онакав какав јесте: раскошан у својој појавности, изазован у окрутности, али увек правичан на крају.
-Циљ планинарења није увек стићи на врх планине. Она има последњу реч и њени закони се морају поштовати. Некада ће лоши временски услови одвратити екипу малих планинара у својој намери да дођу до врха, а они ће научити да то није пораз, већ напротив-способност да се донесе исправна одлука која неће угрозити њихово здравље. Способност која ће им користити и касније када буду стасали за неке “озбиљније” успоне и живот- наведено је измеђуосталог у најцитиранијем тексту на интернету на тему “Зашто би планинарење требало увести као предмет у основним школама” изворно објевљеног на Buka/lungful.net и закључено:
-Када се нађемо у природи, у овом случају – на планини која има задњу реч, тек тада схватимо колико смо мали. Кад се човек врати природи, он се рукује сам са собом. Осећање духовног задовољства које превазилази потребу за материјалним, промениће вашу децу из корена. Доле, у граду, виђала сам “важне” људе у фотељама, чији је его већи од самих планина. Но, изгледа да его не опстаје на висинама преко 500 мнв. Директор у фотељи или радник на киоску – на планинама смо сви исти и радост због поновног сусрета на тим дивним местима је обострана и искрена.

Никад није прерано
Према најновијим трендовима, изгледа да за планинарење никада није прерано. Наиме, на друштвеним мрежама честе су рекламе за специјализоване носиљке за бебе, тако да се дете на пењање навикава од самог почетка. Истини за вољу, не знамо колико је ова врста “беби транспорта” популарна код нас, али оно чему смо у више наврата сведочили су млади брачни парови са дечјим колицима. Некада им није неопходна ни утабан пут, на неприступачном терену, успевају да савладају стазу сналажљивошћу и добром поделом посла (једно носи дете, друго колица).
Са друге стране, постоји воља појединаца да се деца систематски, већ од предшколског узраста упознају са чарима планинарења, а касније ту вештину развијају. Поред воље, ту је и недовољно искоришћена дестинација – Цер. Планина која тек у последње време добија на популарности, док се искрени заљубљеници брину да ће то интересовање престати када се границе отворе. Због тога је треба озбиљније промовисати и нове нараштаје за њу везивати.
-Идеја је да децу већ у вртићу упознамо са планином. Да им покажемо шта значи спавати у шатору, под ведрим небом. Да се угледамо на земље које имају већ развијену планинарску културу, одгајамо здраву децу и удахнемо нов живот Церу- објашњава Ђорђе Максимовић, а до реализацје тог и сличног пројекта, можете и сами да узмете ваше дете за руку и заједно упознате планину.
Т.Т.

Најновији број

17. јун 2021.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa