КАТАРИНА ЛУКИЋ ИЗ КОЦЕЉЕВЕ ОСТВАРИЛА СВОЈ САН
ХОД ПО МОДНИМ ПИСТАМА
Посао за који је, као и за било који други, неопходно много труда, рада и одрицања, како бисте успели. Са једне стране то је привилегија и уживање, док је са друге велика обавеза
Двадесетчетворогодишња Коцељевка Катарина Лукић недавно се вратила из Минхена где је на тамошњем Сајму накита носила најновије моделе Ескадиних хаљина. Пре седам година, још као средњошколка, одважила се да учествује на кастингу за Елитово лице године и након победе на том избору одлази у Кину, на светско финале. По повратку у Србију уследили су позиви из бројних европских модних агенција што је означило почетак њене успешне каријере у иностранству.
–Сарађивала сам са разним агенцијама у Милану, Паризу, у Немачкој, Шпанији, у Турској, али и у Њујорку. Радила сам многе ревије и снимања едиторијала и каталоге, али као нешто највеће издвојила бих Диор ревију коју сам радила на самом почетку своје каријере. Ишли смо у разне градове Италије, у Фиренцу, Рим, Милано... После пар година позвали су ме да у Немачкој радим за Диор тако да сам прошле године за њих радила ревију у Минхену - прича Катарина која је још као мала девојчица листала модне часописе и маштала да и сама једнога дана прошета модним пистама, што је и учинила са непуних 18 година.
Бављење манекенством и рад у иностранству променио је много тога у њеном животу. Каћа је, како и сама каже, брже сазрела у односу на њене вршњаке
–Доста сам себе изградила у смислу да имам самопоуздање, да знам да се снађем у сваком граду у сваком тренутку, да сам научила да се ослоним само на себе, како у свету моде, тако и за друге животне ствари. Помогло ми је да себе изградим као личност - тврди ова девојка и додаје да је у свету моде веома тешко опстати без подршке.
–Ја сам имала највећу подршку породице која је у сваком тренутку разумела и моју бригу и стрепњу јер ништа није идеално. Нико те не чека у том свету, мораш да се избориш у мору девојака за своје место. Што се тиче физичког изгледа није толико тешко, ако си срећан. Ја јесам јер имам предиспозиције које су ми генетски дате па је на мени да то само одржавам и то чиним тако што волим да се крећем. Највише ми пријају шетње, а када имам прилику онда идем на трчање. Једем све, али водим рачуна о количинама. Све некако радим по осећају - прича Каћа.
Говорећи о бављењу манекенством истиче да је то диван посао за који је, као и за било који други, неопходно много труда, рада и одрицања, како бисте успели. Са једне стране је то за њу привилегија и уживање, док је са друге велика обавеза. Ипак, саветује свим девојчицама да се слободно упусте у авантуру звану мода и манекенство, да се пријаве за кастинге и сарађују са провереним, реномираним агенцијама.
–Ја заиста нисам имала негативно искуство али је свакако добро радити са провереним агенцијама. Можда сам имала среће да од старта будем са професионалцима и наравно на самом почетку увек је тата ишао самном, јер сам била малолетна. Али и да нисам, са осамнаест година још увек нисам била довољно зрела да могу да одлучујем о неким стварима - прича Катарина, која је упркос послу којим се бави и у којем се високе потпетице подразумевају, ипак љубитељ патика.
–Приватно штикле носим веома ретко и љубитељ сам патика. То опет не значи да не волим штикле. Волим их, али сам довољно висока па их не носим често. Међутим, што се тиче писте, ту волим добру штиклу јер се осећам још посебније. Није ми тешко да их носим јер никада не изађем на писту неспремна. Постоје пробе да ми можемо да осетимо ту ципелу, ход у њима по писти... - објашњава ова Коцељевка и открива да ће ускоро стати на “луди камен”.
–За мене ће ово бити веома битна година јер се удајем, завршавам факултет... Време је да се десе неке промене. Све је ово до сада што сам прошла било лепо, али знам да не може да траје вечно и да је време да мислим на будућност. Из тог разлога сам пре три године уписала Високу школу за васпитаче и сада је, ево, завршавам. Када сам одлучила да наставим школовање агенцијама сам послала обавештење да је мени школа приоритет, али да ћу покушати да се одазовем на њихове позиве и драго ми је што то савршено функционише. Образовање је јако битно. Код људи, што се тиче ове професије, постоје бројне предрасуде, али ми смо ту да их демантујемо - сматра ова успешна девојка према чијим речима се свет моде и манекенства у иностранству веома разликује од овог у Србији, почев од организације, па до хонорара. Док је у свету то озбиљан посао, код нас је за многе девојке, због слабе плаћености, само хоби.
Двадесетчетворогодишња Коцељевка Катарина Лукић недавно се вратила из Минхена где је на тамошњем Сајму накита носила најновије моделе Ескадиних хаљина. Пре седам година, још као средњошколка, одважила се да учествује на кастингу за Елитово лице године и након победе на том избору одлази у Кину, на светско финале. По повратку у Србију уследили су позиви из бројних европских модних агенција што је означило почетак њене успешне каријере у иностранству.
–Сарађивала сам са разним агенцијама у Милану, Паризу, у Немачкој, Шпанији, у Турској, али и у Њујорку. Радила сам многе ревије и снимања едиторијала и каталоге, али као нешто највеће издвојила бих Диор ревију коју сам радила на самом почетку своје каријере. Ишли смо у разне градове Италије, у Фиренцу, Рим, Милано... После пар година позвали су ме да у Немачкој радим за Диор тако да сам прошле године за њих радила ревију у Минхену - прича Катарина која је још као мала девојчица листала модне часописе и маштала да и сама једнога дана прошета модним пистама, што је и учинила са непуних 18 година.
Бављење манекенством и рад у иностранству променио је много тога у њеном животу. Каћа је, како и сама каже, брже сазрела у односу на њене вршњаке
–Доста сам себе изградила у смислу да имам самопоуздање, да знам да се снађем у сваком граду у сваком тренутку, да сам научила да се ослоним само на себе, како у свету моде, тако и за друге животне ствари. Помогло ми је да себе изградим као личност - тврди ова девојка и додаје да је у свету моде веома тешко опстати без подршке.
–Ја сам имала највећу подршку породице која је у сваком тренутку разумела и моју бригу и стрепњу јер ништа није идеално. Нико те не чека у том свету, мораш да се избориш у мору девојака за своје место. Што се тиче физичког изгледа није толико тешко, ако си срећан. Ја јесам јер имам предиспозиције које су ми генетски дате па је на мени да то само одржавам и то чиним тако што волим да се крећем. Највише ми пријају шетње, а када имам прилику онда идем на трчање. Једем све, али водим рачуна о количинама. Све некако радим по осећају - прича Каћа.
Говорећи о бављењу манекенством истиче да је то диван посао за који је, као и за било који други, неопходно много труда, рада и одрицања, како бисте успели. Са једне стране је то за њу привилегија и уживање, док је са друге велика обавеза. Ипак, саветује свим девојчицама да се слободно упусте у авантуру звану мода и манекенство, да се пријаве за кастинге и сарађују са провереним, реномираним агенцијама.
–Ја заиста нисам имала негативно искуство али је свакако добро радити са провереним агенцијама. Можда сам имала среће да од старта будем са професионалцима и наравно на самом почетку увек је тата ишао самном, јер сам била малолетна. Али и да нисам, са осамнаест година још увек нисам била довољно зрела да могу да одлучујем о неким стварима - прича Катарина, која је упркос послу којим се бави и у којем се високе потпетице подразумевају, ипак љубитељ патика.
–Приватно штикле носим веома ретко и љубитељ сам патика. То опет не значи да не волим штикле. Волим их, али сам довољно висока па их не носим често. Међутим, што се тиче писте, ту волим добру штиклу јер се осећам још посебније. Није ми тешко да их носим јер никада не изађем на писту неспремна. Постоје пробе да ми можемо да осетимо ту ципелу, ход у њима по писти... - објашњава ова Коцељевка и открива да ће ускоро стати на “луди камен”.
–За мене ће ово бити веома битна година јер се удајем, завршавам факултет... Време је да се десе неке промене. Све је ово до сада што сам прошла било лепо, али знам да не може да траје вечно и да је време да мислим на будућност. Из тог разлога сам пре три године уписала Високу школу за васпитаче и сада је, ево, завршавам. Када сам одлучила да наставим школовање агенцијама сам послала обавештење да је мени школа приоритет, али да ћу покушати да се одазовем на њихове позиве и драго ми је што то савршено функционише. Образовање је јако битно. Код људи, што се тиче ове професије, постоје бројне предрасуде, али ми смо ту да их демантујемо - сматра ова успешна девојка према чијим речима се свет моде и манекенства у иностранству веома разликује од овог у Србији, почев од организације, па до хонорара. Док је у свету то озбиљан посао, код нас је за многе девојке, због слабе плаћености, само хоби.
В. Бошковић
Најновији број
18. април 2024.
