РЕЦЕПТ ЗА УСПЕШАН БРАК СУПРУЖНИКА БЕЉИЋ
Младалачка љубав заборава нема
„У браку смо четрдесет једну годину. Узајамно се допуњујемо, помажемо. Буде ту и неких несугласица, али углавном идемо напред“, каже Драгомир. „Упознала сам га у осамнаестој години. То је била љубав на први поглед. Хвала Богу, да буде одсад као досад“, додаје Живана
Младалачка љубав заборава нема. То потврђује и животна прича Драгомира и Живане Бељић. У свом заједничком животу истрајавају више од четири деценије.
- Знамо се од седамдесет друге. Живела сам у Штитару са родитељима, а он је долазио код тетке. Тако смо се упознали. Забављали смо се три године, па раскинули. Свађа била мало жешћа тако да годину дана нисмо говорили. За то време, у инат мени, он је нашао другу девојку, па је чак и верио. Ипак, судбина је одредила другачије. Дошао је по мене. Узели смо се седамдесет шесте – присећа се са осмехом Живана.
Од тада па до данас прошли су много тога заједно као што то обично бива у складном браку.
- У браку смо четрдесет једну годину. Узајамно се допуњујемо, помажемо. Буде ту и неких несугласица али углавном идемо напред. Оно у младости био је почетак. Више страст, жеља, развијање породице, деца, изградња, напредовање. Усклађујемо се, не зависимо ни од кога другог – додаје Драгомир, познатији као Драган.
Ни раздвојеност због Драгомировог посла у Београду није поколебала њихову љубав. Остали су истрајни и доследни себи. Све су постигли, како наш народ каже „са својих десет прстију“.
- Нас двоје смо почели од нуле. Кад смо се узели нисмо ништа имали. Док смо радили у Београду и живели у стану купили смо плац у Мајуру. За све то време улагали смо у градњу куће. Одгајили смо две ћерке. Једна је завршила факултет, друга вишу школу. Удате су, имају синове, живе и раде у Београду. Сада смо у пензији. Имамо леп плац, башту. Деца нам долазе. Срећни смо – каже Живана.
Своје пензионерске дане испуњавају и учешћем у разним секцијама Геронтолошког клуба.
- Као омладинац бавио сам се фолклором. Свој радни стаж стекао сам у културно-уметничком друштву у Београду. Без свега овога што доживљавамо у нашем Клубу била би нека празнина. То нас некако испуњује. Дружимо се са људима. Кад се дружимо нешто и направимо, па и презентујемо наш град. Настојимо да кад радимо то што боље урадимо, да буде на некој висини – објашњава Драгомир.
Рецепт за успешан брак једноставан је. Уз љубав потребно је доста разумевања и толеранције.
- Упознала сам га у осамнаестој години. То је била љубав на први поглед. Хвала Богу, да буде одсад као досад. Одлично функционишемо. Понекад се и посвађамо, али то је тренутно. Ја сам мало више осетљива, па се мало више љутим за неке глупости. Поред љубави и уживања у заједничком животу најважније је разумевање и толеранција – поручује Живана.
- Знамо се од седамдесет друге. Живела сам у Штитару са родитељима, а он је долазио код тетке. Тако смо се упознали. Забављали смо се три године, па раскинули. Свађа била мало жешћа тако да годину дана нисмо говорили. За то време, у инат мени, он је нашао другу девојку, па је чак и верио. Ипак, судбина је одредила другачије. Дошао је по мене. Узели смо се седамдесет шесте – присећа се са осмехом Живана.
Од тада па до данас прошли су много тога заједно као што то обично бива у складном браку.
- У браку смо четрдесет једну годину. Узајамно се допуњујемо, помажемо. Буде ту и неких несугласица али углавном идемо напред. Оно у младости био је почетак. Више страст, жеља, развијање породице, деца, изградња, напредовање. Усклађујемо се, не зависимо ни од кога другог – додаје Драгомир, познатији као Драган.
Ни раздвојеност због Драгомировог посла у Београду није поколебала њихову љубав. Остали су истрајни и доследни себи. Све су постигли, како наш народ каже „са својих десет прстију“.
- Нас двоје смо почели од нуле. Кад смо се узели нисмо ништа имали. Док смо радили у Београду и живели у стану купили смо плац у Мајуру. За све то време улагали смо у градњу куће. Одгајили смо две ћерке. Једна је завршила факултет, друга вишу школу. Удате су, имају синове, живе и раде у Београду. Сада смо у пензији. Имамо леп плац, башту. Деца нам долазе. Срећни смо – каже Живана.
Своје пензионерске дане испуњавају и учешћем у разним секцијама Геронтолошког клуба.
- Као омладинац бавио сам се фолклором. Свој радни стаж стекао сам у културно-уметничком друштву у Београду. Без свега овога што доживљавамо у нашем Клубу била би нека празнина. То нас некако испуњује. Дружимо се са људима. Кад се дружимо нешто и направимо, па и презентујемо наш град. Настојимо да кад радимо то што боље урадимо, да буде на некој висини – објашњава Драгомир.
Рецепт за успешан брак једноставан је. Уз љубав потребно је доста разумевања и толеранције.
- Упознала сам га у осамнаестој години. То је била љубав на први поглед. Хвала Богу, да буде одсад као досад. Одлично функционишемо. Понекад се и посвађамо, али то је тренутно. Ја сам мало више осетљива, па се мало више љутим за неке глупости. Поред љубави и уживања у заједничком животу најважније је разумевање и толеранција – поручује Живана.
О. Г
Најновији број
25. април 2024.
