СРЕЋА И ГЛАВОБОЉА

Домаћица Драгица Драгићевић из Совљака (70), важи у селу за вредну и поштену жену. Срећа ју је каже хтела и раније али све је било “ситно”.
- Добијала сам на лотоу, неки сат са путовања пензионера али о ауту нисам ни сањала. Мислила сам да је све намештаљка, а разуверила ме ћерка, телефонским позивом и обавештењем да сам добила ауто и то Фиат 500 Л, робусан, прекрасан па још и црвени, какву боју сам желела, каже пресрећна домаћица.
Кључеве и нови ауто преузела је у хали четири београдског сајма, где је уобичајено понела литру ракије и кафу да части али разочарала се кад тамо нису желели ништа да узму.
Њена “срећа” је била већа сазнавши да је у конкуренцији било око осам милиона коверата из целе Србије.
Сазнала сам да су и из села многи слали и више коверата него ја. Срећа се ипак мени осмехнула, а коверте сам слала из поште у селу три или четири, оближњем Богатићу и Шапцу. Често смо у куповини и рачуне педантно сакупљам, а то саветујем и другима, каже срећна добитница која живи са мужем и сином у невеликој кући у Совљаку. Ћерка је удата у оближњи Глоговац.
Сада каже пресрећна и скромна жена, добитница награде у веома успелој наградној игри: Узми рачун и победи има много проблема, како да „подели ауто” јер део „колача“ жели ћерка, а део и син. Она је каже престара, а није научила да вози, нити има дозволу за управљање моторним возилом.
- Људи су мало и завидни. Муж и ја смо пензионери и имамо само два хектара земље коју дајемо у закуп и живимо срећно од пензије која укупно износи 21.000 динара. Навикли смо да све купујемо, а обавезно тражим и рачун, што и другима саветујем. Срећа је варљива, каже Драгица.