ИСТИНЕ И ЗАБЛУДЕ О ЈАВНИМ ИЗВРШИТЕЉИМА
ОПРЕЗНО, АЛИ НЕ ПАНИЧИТЕ
Важно је напоменути да се пре доласка извршитеља доставља решење, али да немогућност његове доставе не одлаже извршење. До продаје стана долази тек ако дужник нема друге имовине која се води на његово име
Од када су 2012. године почели са радом јавни извршитељи, њихов посао прате различите приче. Људи страхују од тога да ће им изненада доћи на врата и почети да купе ствари редом по кући, па и да ће их због дуга од неколико хиљада динара иселити из кућа или станова.
Важно је напоменути да се пре доласка извршитеља доставља решење, али да немогућност његове доставе не одлаже извршење. Стари закон није предвиђао могућност жалбе, али нови, који је на снази од 1. јула прошле године, предвиђа ову могућност.
-Људи су се понашали неодговорно, поучени претходним искуством, када је наплата потраживања умела да траје годинама. Међутим, када су почели да се подносе предлози за извршење, а након тога долазило и до пленидбе плата и пензија променила се свест грађана, каже јавни извршитељ Мила Милосављевић.
Милосављевићева објашњава да иако јавна предузећа дају рок од осам дана за измирење дугова обично поступак не покрену за мање од месец дана, тако да дужници имају довољно времена од добијања опомене да плате своје заостале обавезе.
Наша саговорница сматра да нису реалне приче да неком буде продата кућа или стан због дуга од неколико хиљада динара. Каже да се ради о дуговима старим више година, на које су се низале камате, а затим и судски трошкови.
До продаје стана долази тек ако дужник нема друге имовине која се води на његово име. Пре тога се ставља блокада на рачун плате или пензије, продају се покретне ствари, аутомобил и проверава се има ли штедње у банци. Извршитељи не могу одузети ствари за личну употребу (нпр. гардеробу, док бунда спада у луксуз), фотографије, одликовања, медаље, кућне љубимце. Потписивање купопродајног уговора не значи и стицање власништва, па се тако непокретност или аутомобил морају превести на купца. Милосављевићева упозорава да се може десити да кућа остане да се води на претходном власнику и буде предмет извршења, или да за аутомобилом буде расписана потерница, а да власник не зна за то.
Проблематична је и процена вредности непокретности, као и каснија продаја, јер дужници никако не могу бити задовољни законским решењем. Због тога извршиоци процену вредности углавном препуштају стручним лицима.
- Јефтиније је за извршног дужника да процену изврши извршитељ. Међутим, због различитих ситуација које су се у пракси дешавале извршитељи консултују стручна лица, најчешће људе који се баве пројектима или агенције које се баве продајом некретнина. На основу њиховог мишљења утврђује се вредност. Када је реч о продаји, нови закон је повољнији по дужника од старог. По старом закону на првој продаји било је по 60 одсто вредности куће, а на другој 30 одсто, док је по новом закону на првој продаји по 70 одсто вредности, а на другој 50 одсто, наводи Мила Милосављевић.
Извршне исправе се достављају једном, а веродостојне (по комуналним и сличним дажбинама) и други пут, ако уручење није успело из првог покушаја. Ако уручење не успе, обавештење се ставља на огласну таблу надлежног основног суда. После осам дана од тога извршитељи настављају рад, као да је решење редовно достављено. Оправдања да нпр. поштар није ни доносио решење се не прихватају.
Рачуни старији од годину дана могу се отписати због застарелости.
Разумни рокови неразумно кршени
Мила Милосављевић објашњава да је институт јавног извшиоца уведен да би се основни судови растеретили и да би се поступци брже завршавали.
-Извршни поступак је конципиран као хитан, а дешавало се да траје две или три године, а парница је пре тога трајала 10 година. Повређено је право суђења у разумном року и странке су се обраћале Европском суду за људска права у Стразбуру и добијале позитиван одговор. Због тога је Република Србија плаћала накнаду штете. Просечан извршни поступак пред нашим судовима водио се 10 година и то је републички буџет водило у пропаст. Само је Основни суд у Шапцу имао више од 30.000 предмета и седам судија. Сада основни суд суди, а јавни извршилац води спровођење тих одлука, наводи Милосављевићева.
Важно је напоменути да се пре доласка извршитеља доставља решење, али да немогућност његове доставе не одлаже извршење. Стари закон није предвиђао могућност жалбе, али нови, који је на снази од 1. јула прошле године, предвиђа ову могућност.
-Људи су се понашали неодговорно, поучени претходним искуством, када је наплата потраживања умела да траје годинама. Међутим, када су почели да се подносе предлози за извршење, а након тога долазило и до пленидбе плата и пензија променила се свест грађана, каже јавни извршитељ Мила Милосављевић.
Милосављевићева објашњава да иако јавна предузећа дају рок од осам дана за измирење дугова обично поступак не покрену за мање од месец дана, тако да дужници имају довољно времена од добијања опомене да плате своје заостале обавезе.
Наша саговорница сматра да нису реалне приче да неком буде продата кућа или стан због дуга од неколико хиљада динара. Каже да се ради о дуговима старим више година, на које су се низале камате, а затим и судски трошкови.
До продаје стана долази тек ако дужник нема друге имовине која се води на његово име. Пре тога се ставља блокада на рачун плате или пензије, продају се покретне ствари, аутомобил и проверава се има ли штедње у банци. Извршитељи не могу одузети ствари за личну употребу (нпр. гардеробу, док бунда спада у луксуз), фотографије, одликовања, медаље, кућне љубимце. Потписивање купопродајног уговора не значи и стицање власништва, па се тако непокретност или аутомобил морају превести на купца. Милосављевићева упозорава да се може десити да кућа остане да се води на претходном власнику и буде предмет извршења, или да за аутомобилом буде расписана потерница, а да власник не зна за то.
Проблематична је и процена вредности непокретности, као и каснија продаја, јер дужници никако не могу бити задовољни законским решењем. Због тога извршиоци процену вредности углавном препуштају стручним лицима.
- Јефтиније је за извршног дужника да процену изврши извршитељ. Међутим, због различитих ситуација које су се у пракси дешавале извршитељи консултују стручна лица, најчешће људе који се баве пројектима или агенције које се баве продајом некретнина. На основу њиховог мишљења утврђује се вредност. Када је реч о продаји, нови закон је повољнији по дужника од старог. По старом закону на првој продаји било је по 60 одсто вредности куће, а на другој 30 одсто, док је по новом закону на првој продаји по 70 одсто вредности, а на другој 50 одсто, наводи Мила Милосављевић.
Извршне исправе се достављају једном, а веродостојне (по комуналним и сличним дажбинама) и други пут, ако уручење није успело из првог покушаја. Ако уручење не успе, обавештење се ставља на огласну таблу надлежног основног суда. После осам дана од тога извршитељи настављају рад, као да је решење редовно достављено. Оправдања да нпр. поштар није ни доносио решење се не прихватају.
Рачуни старији од годину дана могу се отписати због застарелости.
Мила Милосављевић објашњава да је институт јавног извшиоца уведен да би се основни судови растеретили и да би се поступци брже завршавали.
-Извршни поступак је конципиран као хитан, а дешавало се да траје две или три године, а парница је пре тога трајала 10 година. Повређено је право суђења у разумном року и странке су се обраћале Европском суду за људска права у Стразбуру и добијале позитиван одговор. Због тога је Република Србија плаћала накнаду штете. Просечан извршни поступак пред нашим судовима водио се 10 година и то је републички буџет водило у пропаст. Само је Основни суд у Шапцу имао више од 30.000 предмета и седам судија. Сада основни суд суди, а јавни извршилац води спровођење тих одлука, наводи Милосављевићева.
М.М.
Најновији број
18. април 2024.
