Долина ћутљиве шуме

Према речима др Лазић, која је рецензенткиња књиге, “холистичка и једниствена слика фолклорне и фантастичне уобразиље у овом роману је терапеутска. Меке визије воде искуству исцељења”.
- Разликујемо чудесно и фантастично. Фантастични миље је овде у разоткривању тајних путева о бродолому реалности у чему учествују и натприродно и неприродно пре прилагођавања и искуства о срећи и миру као крајњим исходима мудрости. Фантастика усељава константу промене у нашу свест. Живот је осмишљен низом облика и слика. Из алегоричне бајке су проистекла чуда постојања, а у чуда се мора веровати. Оригиналне метафоре и персонификације у овој књизи разгрћу шуму дугих ходника према православном контексту Исусових речи: Ја сам пут, истина и живот. Усуд се може изиграти слободном вољом, истакла је рецензенткиња.
Главна јунакиња, песникиња Судбина, залутала је у долину Ћутљиве шуме. То је магично место, у ком среће различите људе, говори на свим језицима света, осећа пуну слободу. Трага за идентитетом. Заборавила је да је песникиња, иако то цела долина зна. Није јој било помоћи док није прешла блатно језеро и окупала се у Дивљем оку, са зеницом која цвета, док под дукатом месечине, са сапатником Невеном, није стигла до праизвора сећања. Видак Видојевић, обучен као Рус и његов најбољи пријатељ, Американац Сем Гриди, везиља Радосна, Човечуљак који тврди да не постоји смрт, видарка Ајла, учитељ Танасије, Милофинка... ликови су које песникиња сусреће у долини Ћутљиве шуме, у којој тражи и проналази властити идентитет.
- Када песникиња Судбина пронађе себе, све се мења. Једна од порука романа је да би човек требало да узме судбину у своје руке, уместо да буде жртва усуда. Један једини оправдан и потребан рат је рат са самим собом. Неки су мишљења да је сама књига магична и да покреће човека на рад на себи, где и започиње промена, која се касније манифестује у животу, каже ауторка и додаје да је магична шума метафора за простор у човеку и око њега - То је лајт мотив, а неки ликови тврде да смрт не постоји, да се ми налазимо у једном “бескрајном плавом кругу”, а сваки човек и свака жена је звезда. Долина Ћутљиве шуме представља простор у човеку и изван њега, а то је увек у спрези.
Књига је изашла у издању Центра академске речи из Шапца.

Љиљана Јеротић до сада је објавила збирке песама: “Дивља душа” (1995), “Сонетни венац” (1997), “Триптихон за дивљу душу” (2004) и роман у стиховима “У земљи луда” (2008)