ПУТОПИС: ОД ШАПЦА ДО ШАПЦА 4.200 КИЛОМЕТАРА (1)
Гужве на границама које не постоје
У дане када нам иде боље него икада у новијој историји Србије, путовање у иностранство, ипак је и даље, одређена врста луксуза и привилегије. Е сад, ако вас небо погледа и омогући бесплатан превоз захваљујући родбинској линији, онда је ужитак комплетан.
Овога пута, дестинација је Минхен, а из центра Баварске, пипке смо пустили свуда по Немачкој. Некако се човек и ужели да види неку сређену, уредну и богату земљу. Ентузијазам и одушевљење путем који је пред нама брзо, већ после неких 300 километара сплашњава. Претпостављате да је у питању граница. И то за дивно чудо не наша, него мађарска. На изласку из Србије смо чекали само 15 минута, а на уласку у Мађарску колоне су такве да се чека до два сата. Од десетак пролаза на улазу у Мађарску, само су два у функцији, један за становнике ЕУ, а други за нас остале. Мађари су веома непријатни и љуте се ако наши држављани у возилима са регистарским таблицама ЕУ покушају да се „провуку“ кроз пролаз за привилеговане житеље Европе. Кажу да су контроле појачане због миграната из арапског света.
Преживесмо некако ту границу и одмах стали на првој пумпи у Мађарској. Оно што је важно рећи, ту се не плаћа употреба тоалета, а и кафа је добра и јефтина за европске услове. Понадали смо се да је та гужва и последња до Минхена, али смо се прешли, на уласку у Аустрију још горе. Чекање је још дуже, иако је у питању формална граница између ове две земље. Нико вам не контролише пасоше, не отвара гепеке, али из четири колоне са ауто пута сужавају на само једну, а онда полицајац само руком показује да прођете. Ако примете да су у возилу путници који могу да подсете на мигранте, е онда долази до тзв. појачане контроле.
На крају, одмах уз Салцбург, долазимо до имагинарне границе између Аустрије и Немачке, где су поново редови, које је могуће мало заобићи ако се „уђе“ у траку која води до једне пумпе, а затим се продужи оном за камионе. После толиког пута, тоалет на пумпи дође као рај, али за тај рај треба издвојити 50 центи које можете да повратите ако пазарите у радњи на пумпи у износу већем од пет евра.
Преосталих 200 километара од границе до Минхена не представља велики проблем. За пут од Шапца до Минхена, потребно је укалкулисати минимум 14 сати. Пут преко Хрватске и Словеније је бржи, али и скупљи због путарина у Хватској и Словенији. После тих 14-15 сати путовања, исцрпљени, улазимо у Минхен који у касним вечерњим сатима одише неком успављујућом тишином и мирноћом која вас просто савлада и пресели у сан.
У следећем броју: Пивом ћу те, пивом ћеш ме
Овога пута, дестинација је Минхен, а из центра Баварске, пипке смо пустили свуда по Немачкој. Некако се човек и ужели да види неку сређену, уредну и богату земљу. Ентузијазам и одушевљење путем који је пред нама брзо, већ после неких 300 километара сплашњава. Претпостављате да је у питању граница. И то за дивно чудо не наша, него мађарска. На изласку из Србије смо чекали само 15 минута, а на уласку у Мађарску колоне су такве да се чека до два сата. Од десетак пролаза на улазу у Мађарску, само су два у функцији, један за становнике ЕУ, а други за нас остале. Мађари су веома непријатни и љуте се ако наши држављани у возилима са регистарским таблицама ЕУ покушају да се „провуку“ кроз пролаз за привилеговане житеље Европе. Кажу да су контроле појачане због миграната из арапског света.
Преживесмо некако ту границу и одмах стали на првој пумпи у Мађарској. Оно што је важно рећи, ту се не плаћа употреба тоалета, а и кафа је добра и јефтина за европске услове. Понадали смо се да је та гужва и последња до Минхена, али смо се прешли, на уласку у Аустрију још горе. Чекање је још дуже, иако је у питању формална граница између ове две земље. Нико вам не контролише пасоше, не отвара гепеке, али из четири колоне са ауто пута сужавају на само једну, а онда полицајац само руком показује да прођете. Ако примете да су у возилу путници који могу да подсете на мигранте, е онда долази до тзв. појачане контроле.
На крају, одмах уз Салцбург, долазимо до имагинарне границе између Аустрије и Немачке, где су поново редови, које је могуће мало заобићи ако се „уђе“ у траку која води до једне пумпе, а затим се продужи оном за камионе. После толиког пута, тоалет на пумпи дође као рај, али за тај рај треба издвојити 50 центи које можете да повратите ако пазарите у радњи на пумпи у износу већем од пет евра.
Преосталих 200 километара од границе до Минхена не представља велики проблем. За пут од Шапца до Минхена, потребно је укалкулисати минимум 14 сати. Пут преко Хрватске и Словеније је бржи, али и скупљи због путарина у Хватској и Словенији. После тих 14-15 сати путовања, исцрпљени, улазимо у Минхен који у касним вечерњим сатима одише неком успављујућом тишином и мирноћом која вас просто савлада и пресели у сан.
У следећем броју: Пивом ћу те, пивом ћеш ме
Н. К.
Најновији број
18. април 2024.
