ГРАНАТИ БРЕСТОВИ

- Добар дан. Чеда Д. или Чеда М. Антонић? - пита Јован Крајчиновић, ортопедски хирург из Новог Сада свог некадашњег школског друга.
- Чеда М. Онај други је био из Љутица, ја сам из Тамнаве, одговара магистар грађевине.
Овим дијалогом започео је сусрет прве послератне генерације гимназијалаца која је недавно прославила шездесет и пет година матуре. Витални, иако у јесени живота, искрено су се обрадовали једни другима.
- Јово, човече, ја мислио од тебе да је неки младић! - поздравио је Јовиша Драгићевић успешног лекара који деценијама живи у Паризу.
Ова генерација полагала је пријемни испит далеке 1944. године на ливади Тркалишта. Професори су их пропитивали математику и српски језик. С обзиром да је било ратно време, уместо у септембру, у школу су пошли наредне године у мају и завршили први разред за три месеца.
- Свашта смо прошли, али се сећамо Гимназије. Како не бисмо? То су најлепше године наших живота. Најупечатљивији ми је остао први дан, никада га нећу заборавити. Имала сам велику трему. Били смо женско одељење, тада нису постојали смерови, каже Миланка Петровић, гинеколог која живи, и још увек ради, у Београду.
Ова генерација је изнедрила успешне лекаре, инжењере, професоре, правнике... Један од њих је и наш колега, новинар Веселин Крстић, који је у “Гласу Подриња” провео свој животни век.
Директорка Шабачке гимназије поздравила је матуранте, прочитала им “Гранате брестове” Бошка Кућанског и поделила им нотесе који су ове године намењени одличним ученицима. Андрија Симић, некадашњи председник Суда, подсетио је школске другове колико је ученика полагало пријемни, а колико их је уписало у оно доба, какви су ученици били, колико их је остало, а колико отишло у неке друге светове. Пренео им је поздраве професорке математике, Радмиле Стошић, која има сто три године и живи у Паризу.
У добром расположењу, матуранти су отишли у Библиотеку шабачку на отварање изложбе Ликовна антологија професора и ученика Шабачке гимназије.