НА ПУТУ ЗА МОНГОЛИЈУ 6
РЕЦЕПЦИОНЕРКА ГОЛЕМА НЕВОЉА
Тим „Мото Монголиа 2017“ остварио је свој циљ. Никола Кацин, Дејан Исаковић и Стева Ивановић у џипу успешно су стигли у Улан Батор, главни град Монголије. После неколико дана проведених тамо враћају се кући. За читаоце “Гласа Подриња” и у овом броју пише Никола Кацин
читаоце “Гласа Подриња” и у овом броју пише Никола Кацин
Наше путовање се приближило крају. Стева је принуђен да поправља приколицу у Новосибирску. Лежај у левом точку се распао. За пола сата нашао сам да купим нов лежај и Стеви је требало 15 минута да га замени.
Од монголске границе до Москве смо путовали 11 дана. Киша и шума сваки дан. Време је да у главном граду Русије урадимо редовне сервисе на мотоциклима. Од 10 сати ујутру до 8 увече наши пријатељи из Ноћних вукова нас воде и помажу нам да у Москви завршимо све што нам треба. Као и увек, вече се завршава у клубу “Сеџтон”.
Доживели смо и то да дође обезбеђење да нас избацује из хотела! Био сам напољу, а обезбеђење дође да најури екипу... Радница хотела не зна за процедуру пријаве боравка за странце, нити зна да Србима не требају визе... Али зна да дође и да се дере као да брата жени, и сазове пола хотела да нас најури као бандите! Једва јој је наш велики пријатељ Александар Смаков објаснио неке ствари и ми тако остадосмо у хотелу... Али... После пет минута је ипак решила да она утврди како то да Босанац има визу (стара немачка виза у пасошу) а ми немамо. Е, ту се игранка наставила тако што је решила да скенира све стране и све печате из наших пасоша. Она прети полицијом, а ја молим Бога да дођу, па да јој они објасне куд, где, шта и како. Нигде нисмо имали проблема, али ово је страхота. Оваквим радницима није место у хотелу.
Остаје нам још 2.300 км до куће. Очекујемо да ћемо у Шабац стићи у петак или суботу.
Наше путовање се приближило крају. Стева је принуђен да поправља приколицу у Новосибирску. Лежај у левом точку се распао. За пола сата нашао сам да купим нов лежај и Стеви је требало 15 минута да га замени.
Од монголске границе до Москве смо путовали 11 дана. Киша и шума сваки дан. Време је да у главном граду Русије урадимо редовне сервисе на мотоциклима. Од 10 сати ујутру до 8 увече наши пријатељи из Ноћних вукова нас воде и помажу нам да у Москви завршимо све што нам треба. Као и увек, вече се завршава у клубу “Сеџтон”.
Доживели смо и то да дође обезбеђење да нас избацује из хотела! Био сам напољу, а обезбеђење дође да најури екипу... Радница хотела не зна за процедуру пријаве боравка за странце, нити зна да Србима не требају визе... Али зна да дође и да се дере као да брата жени, и сазове пола хотела да нас најури као бандите! Једва јој је наш велики пријатељ Александар Смаков објаснио неке ствари и ми тако остадосмо у хотелу... Али... После пет минута је ипак решила да она утврди како то да Босанац има визу (стара немачка виза у пасошу) а ми немамо. Е, ту се игранка наставила тако што је решила да скенира све стране и све печате из наших пасоша. Она прети полицијом, а ја молим Бога да дођу, па да јој они објасне куд, где, шта и како. Нигде нисмо имали проблема, али ово је страхота. Оваквим радницима није место у хотелу.
Остаје нам још 2.300 км до куће. Очекујемо да ћемо у Шабац стићи у петак или суботу.
Најновији број
25. април 2024.
