Инфо

10. август 2017.10. авг 2017.
Глас младих

Шта ће бити с хлебом?

Теорија каже, а разна истраживања и потврђују, да се људи данас често изгубе у гомили информација којима су свакодневно изложени. Осим теорије, неке закључке можемо извести и из свакодневне праксе где је злоупотреба и манипулација информацијама неизбежна. У политици је ово честа појава па тако можемо наићи на безброј примера пласирања одређених информација, у одређено време и зарад одређеног циља. Бомбардовање информацијама носи са собом многе последице попут немогућности њихове детаљније анализе, неспремности да се на њих одмах одговори или њиховог заборављања.С једне стране се неке информације пласирају да би прикриле оне важније а с друге стране се информације једноставно пласирају у циљу пропаганде и сакупљања политичких поена.
Ако се опет вратимо на праксу и конкретне примере, вероватно је већини нас услед заокупљености тренутно актуелном темом о обавезном служењу војске промакла информација да се најављује укидање Уредбе о заштити цене хлеба. Исто тако смо многи, ако не и сви, заборавили да је Томислав Николић давне 2003 године изјавио како се, уколико буде некада изабран, неће смирити док цена хлеба не буде три динара. Бивши председник државе се очигледно и те како смирио а шта ће бити с’ хлебом, то изгледа само Расим Љајић и Европска комисија знају.
Наиме, наш министар трговине је изјавио да према препоруци Европске комисије ова уредба треба ускоро да се укине. Он је објаснио да држава овом уредбом о цени хлеба штити оне најсиромашније у друштву али се она с друге стране коси са принципима слободног тржишта. У овој утакмици се занемарује потенцијално поскупљење цене хлеба услед укидања уредбе, а наши политичари у улози судије одлучују да победу односи тржиште наспрам сиромашног народа. Осим овога, наш министар нам је упутио једну још важнију поруку која, веровали или не, има много више везе са хлебом од саме уредбе која ће можда бити укинута. „Развој економије и запошљавање је, ипак, најбоља социјална политика“ – рекао је Љајић.
Модел поменутог развоја на којем се у Србији данас инсистира јесте сањарење о срећној будућности коју ће нам донети страни инвеститори. Наш познати економиста др Небојша Катић је одлично објаснио овај модел рекавши да би он увео државу у стање које се у економској теорији назива „клопка средње развијености“. То је модел слепе улице у коме се након периода краћег и динамичног раста, улази у стање стагнације из кога се више не може утећи. Запосленост је релативно висока, али су плате и животни стандард на трајно ниском нивоу. Да бисмо потврдили ову теорију довољно је само да се сетимо колика је плата људи запослених у приватним фирмама, какви су им услови рада или откуд сви ти раднички штрајкови у последње време.
Улица којом наша држава иде спровођењем оваквих политика развоја је слепа и у њој хлеба нема, са уредбом или без ње. Срећа у несрећи је што се укључио тај црвени метеоаларм и температуре су превише високе па је уместо хлеба због здравља препоручљиво уносити више течности. Ове врућине ће ускоро да прођу, питање је само када ће се неки црвени аларм активирати због оволико сиромашних и незапослених? Време је.
Катарина Антонић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa